11/09/2015
INETELIGENCIJA KAJ KUCINjATA ....
Од Sasa Ristovski во недела, 28 октомври 2012 во 10:26
Kako i sekoe zivo sustestvo i kucinjata imaat svoj stepen na inteligencija koj e zavisen od mnogu faktori : samiot priem na kuceto , negovata socijalizacija , uslovi na cuvanje , kontakt so nadvoresna okolina , starost na kuceto , zdravstvena sostojba , rasa na kuceto i uste mnogu drugi . Vo sekoj slucaj nivnata inteligencija e mnogu porazlicna od nasata i nikako ne smee da se sporeduva , kako premer moze da posluzi : kuceto znae da pronaodja divec , da prati trag , razlikuva mnogu povece mirisi od nas , ima setilo za orientacija i red drugi koi mozat da posluzat vo nasa ili zaednicka korist a sami ne sme vo moznost da go napravime istoto , od druga strana ne sme sretnale kuce koe znae da : cita , pisuva , sviri i drugo , seto ova ni kazuva deka nesmeeme nikako da gi sporeduvame nasata i nivnata inteligencija , morame da najdeme nacin koj e najprifatliv na kuceto za da mu objasnime sto barame od nego , direktniot kontakt , dresurata , odgleduvanjeto se realnost za procenka na intelektot na kuceto , dodeka gledanjeto filmovi kako Lesi , Reks i slicni se samo kinematografija vo koja se vo nerealen stil prikazai golemite uspesi i podvizi na nasite najverni prijateli . Edno nesto e mnogu bitno vo celiot sozivot so kucinjata , a to e NIKOGAS NE IM PREPISUVAJTE COVECKI OSOBINI NA KUCINjATA ....
VIDOVI NA KUCESKA INTELIGENCIJA :
Najdobar nacin da se proceni stepenot i prirodata na inteligencija kaj kuceto e da se pratat razlicnite ponasanja vo razlicni situacii , i da ja sogledame reakcijata i moznosta za resavanje na istata situacija , osnovnata podela na kuceskata inteligencija e slednata :
- Sposobnost na prilagoduvanje
- Rabotna inteligencija ili poslusnost
- Instiktivna inteligencija ili genetska , vrodena inteligencija
SPOSOBNOST NA PRILAGODUVANjE :
Koga se zboruva za kuceska inteligencija obicno go povrzuvame poimot so ucenje na nesto , i sposobnosta na resavanje na problemi so koi se sretnuva kuceto . Sposobnosta na ucenje ja cenime kako broj na povtoruvanja na edna aktivnost koi se potrebni za kuceto da svati za sto se raboti , no seto toa zavisi od mnogu faktori a pred se od coveckiot , odnosno koj nacin sme izbrale na kuceto da mu objasnime sto barame od nego . Sposobnosta za resavanje na problemite so koi se srecava kuceto ja definirame na sosema drug nacin , a toa e : sposobnost na kuceto da gi eliminira preprekite so koi se srecava vo tekot na ucenjeto , i toa se razbira vo ogromna merka zavisi od nas ... Sposobnosta na ucenje i resavanje na problemite se osnovni elementi vo ocenuvanje na nesto i ovie dva elementa zaedno gi narekuvame SPOSOBNOST NA PRILAGODIVANjE . Samata sposobnost na prilagoduvanje ja socinuvaat 4 osnovni komponenti :
- komponenta na izvrsuvanje
- komponenta na usvojuvanje
- komponenta na pametenje
- komponenta na transfer
1) Pod prvata komponenta na izvrsuvanje podrazbirame izbor na metod i nacin za izvrsuvanje na nekoja zadaca i tie voglavnom se nositeli na sposobnosta na edinkata za ucenje
2) Komponentata na usvojuvanje podrazbira kolku edinkata e sposobna da crpe znaenje za ucenje na novi nesta , ili toa e proces neophoden za ucenje na novi nesta
3) Pod komponentata na pametenje podrazbirame kolku edinkata e sposobna da go socuva vece steknatoto znaenje , odnosno memorizacija na aktivnosta
4) Transferot e komponenta so koja vrsime procenka kolku edinkata e sposobna vece steknatato znaenje da go primeni vo novonastanata situacija
Prednosta na vakvata procenka na znaenje e da se sogledaat umnite sposobnosti na edna edinka , planiranjeto na naseto odnesuvanje vo tekot na ucenjeto , izbor na akcii pri ucenjeto , i se razbira usvojuvanje i pametenje na podatoci koi gi sozdavame nie i samoto kuce . Ova e osnoven vid na inteligencija koja ja oseduva sekoe kuce no vo razlicna forma ili poednostavno , aktivnost ili sposobnost so koja se procenuva sto kuceto e sposobno da napravi samo za sebe , a toa ke ni bide vo golema korist vo ponatamosnata rabota , obukata , dresurata i samiot sozivot so kuceto .
Ako sakame kvalitet neophodno e vo periodot pomedju 2 - 6 mesec da go sogledame i procenime site ovie faktori i komponenti , tuka go dobivame klucot vo ponatamosnata obuka i izbor na kategorija odnosno namena na samoto kuce , seto ovaa zaedno se narekuva SNAODLIVOST NA KUCETO .......
RABOTNA INTELIGENCIJA :
Koga zboruvame za inteligentno kuce najcesta asocijacija ni e kuce koe izveduva nekoi vezbi , preskoknuva prepreki , raboti na markirant i slicno ( najcesto voeni i policiski kucinja ) . Koga kuceto ke pokaze deka razbralo nekoja odredena vezba ili komanda ni go pokazuva najvazniot vid na negovata inteligencija ili vidno merliva inteligencija koja ja narekuvame RABOTNA INTELIGENCIJA ili POSLUSNOST .... Ova e mnogu biten element bez koj dresurata bi nemala nikakvo znacenje , odnosno kucinjata ne bi reagirale na nasi komandi i bi bil vidliv samo prviot vece spomnat vid na inteligencija koj go poseduvaat skoro site zivotni . Kvalitetot i goleminata na rabotnata inteligencija vlecat koreni , odnosno se baziraat na sposobnosta na ucenje i sposobnosta na resavanjeto na problemi koi gi narekuvame snaodlivost na kuceto , no nemora da znaci ako snaodlivosta na kuceto e na visok stepen deka i poslusnosta ke bide idealna , od tuka i ovie dva vida na inteligencija gi delime na toa sto moze kuceto da napravi samo za sebe i vtoriot ili poslusnosta , sto moze kuceto da napravi za nas . Na primer ima kucinja koi vo svoite prvi meseci izgubile doverba vo covekot , los pristap i losi usloci na cuvanje , snaodlivist na visoko nivo ama poslusnosta mnogu slaba , presuden faktor za ovaa sne nie . Procesot na komunikacija pomedju dreserot i kuceto e dosta ogranicen poradi intelektot i lingvistickata sposobnost na dvete edinki pa zatoa dreserot mora danajde nacin koj ke bide najlesen kuceto da svati sto se bara od nego , toa e i najteskiot del od dresurata .
Rabotna disciplina najvece se razviva na samiot pocetok vo rabotata so kuceto , tuka treba da go ostavime kuceto samo da pokaze sto saka da uci i na koj nacin , gradenje na zelba za ucenenje . Ako od samiot pocetok mu se nametneme na kuceto kako dominantna figura vo zaednicki izgradeniot tim od nasa gledna tocka toa ke bide samo poslusnost na kuceto kon svojot gospodar , no od kuceskata strana toe e besprekorno predavanje vo racete na vodacot na coporot ili alfa - edinkata koja e najdominantna vo nivniot svet . Najbitni komponenti spored koi ja cenime poslusnosta se : drustvenata komponenta , komponentata na ucenje i komponenta na kontroliranje na naucenoto . Povtoruvam , ako vo prviot vid na inteligencija SNAODLIVOST NA KUCETO ili SPOSOBNOST NA PRILAGODUVANjE sme procenile sto kuceto moze da napravi samo za sebe vo ovoj vid na inteligencija RABOTNA INTELIGENCIJA ili POSLUSNOST vrsime procenka sto e sposobdno kuceto da napravi za svojot gospodar , dreser , prijatel i slicno ....
- VRODENA ili GENETSKA INTELIGENCIJA
Samoto ime ni kazuva deka se raboti za genetika odnosno za naslednite osobini koi gi odreduva prirodata i nemaat vrska so covekot , taka da nie ne mozeme mnogu da vlijaeme na niv , no mozat da ni bifat od korist pri izbor na rasata koja sakame da ja cuvame ...
INSTRUKTOR PO SPECIJALNA DRESURA
S a s a R I S T O V S K I
