16/05/2026
Članovi udruženja danas su bili aktivni u Morahalomu gde se održao Tour de Homokhat, rekreativna biciklistička tura na sfazama od 30 i od 100 km. Nas petoro smo se prijavili na kraću stazu jer smo biciklama krenuli od kuća do starta i nakon ture se isto tako vratili kućama.
Kako nam je bilo možete pročitati ovde:
Od kuće do starta Tour de Homokhat-a na Vašarištu u Morahalomu prešli smo 36 km. (Na kraju dana ispostaviće se da je isto toliko bilo i do kuće u povratku, ko bi rekao?). Od kuće nas ispratila sitna kiša koja je već po dolasku do grada i Lidla, mesta okupljanja, i susreta sa Sinisa Sabic počela da popušta (jer zna se, pametniji popušta prvi), do Palića gde nas čekao Lacko Nikola u posebnom raspoloženju, valjda zato što kiše više nije bilo, nije nas napuštao optimizam i vera da nećemo kisnuti tokom dana.
U Morahalom stižemo tek što su startovali biciklisti na 100 km dugoj stazi, imali smo vremena da se spremimo za start kraće staze od oko 30 km (ja izmerio 29,2 km). Stiže i Sebastian Ludaić koji takođe veruje u prognozu o danu bez padavina. Vozom do Bačkih Vinograda stigla je Zvezdana Tubic Jurak, koja do starta stiže biciklom, krećem pred nju i usput bušim zadnju gumu.
Startujem sa bušnom gumom, nije bilo vremena za zamenu, start je bio za dva, tri minuta. Pumpam je svakih 5, 6 km, ne pada mi teško pumpanje, a zašto bi? Pomažu nekada i Siniša i Nikola.
Na pola staze u Ašothalomu okrepa, švedski sto reklo bi se, verovatno su se domaćini pripremili za doček većeg broja biciklista nego što ih se na startu pojavilo. Posledica najave kataklizme u vidu majske kiše koja zlata vredi. Koristimo tu pogodnost pa dobijamo iće i piće i za poneti. Uzmi sve što ti život pruža.
Do cilja osim par pumpanja bušne zadnje gume nije bilo nekih previše bitnoh detalja. Prošli smo i šumom gde je harao Roža Šandor ali to je tema za neki drugi put. Bude neka biciklistička tura sredinom leta valjda i u tu čast. Svratićemo jednom.
U cilju prvo čestitanja i dodela medalja, finišerskih. Tek da ne bude da smo džaba dolazili. Skidam točak, menjam gumu, sreća Josip Cvijin je imao dodatni alat koji mi je bio potreban za vađenje trna koji se zabio u spoljašnju gumu. Kako? Nemam pojma, magija neka.
Sunce se polako probijalo i ulepšalo ovaj dan, od kiše više ni traga, i asfalt se prosušio. Mi smo želeći da kući stignemo pre novog talasa kiše krenuli bez čekanja tombole, tako da od dobitaka nema ništa za nas. Više sreće dogodine. Mada, kud' ćeš više od ovoga?
Na putu ka granici srećemo učesnike koji finiširaju stotku, Szenci László i Lőrinc Attila se nisu pojavili, priča se da su zaginuli u nekoj čardi usred šume. Ne znam da li su priče tačne ili ne, znam samo da ovih dana proslavljaju rođendane, pa eto čestitam im tako što sam i njih spomenuo u ovoj priči.
Uz brzi prelazak granice, jako ljubazne policajce i policajke na oba šaltera stigosmo kućama. Suvi i srećni, bogatiji za jedno novo iskustvo.
I tako prođe još jedan dan, dan koji će Andrea Bošković pamtiti po tome što je prevezla 101 km ukupno. Meni preostaje samo da joj čestitam na ostvarenom 🏆🚴❤
