08/07/2026
Šibnite u komentare fotku ili štoriju ako ste odrastali uz legendarne Tomose. (Y)
Kad je "Koza" bila kraljica sela
Ko je ima APN 4 Tomos, taj je bija glavni. Nije to bija motor, to je bija član familije. Zvali smo ga Koza, jer se penjala di ni čovik ne bi.
Na njoj nas je znalo sist i troje. Danas bi policija pala u nesvist, a onda je to bilo sasvim normalno. Vozili smo od Žrnovnice, priko Blata na Cetini, pa sve do Pribuda. Nije bilo navigacije, kaciga ni straja – samo gas.
Jednom krenuli u Lava ja Miha Madir trojica na Kozi. Put ide dobro, kad odjednom – BUM! Pukla zadnja guma. Motor zaplesa, a Madir poletija ka da ga je katapult izbacija. Kotrlja se po cesti, mi za njim vičemo, a on se digne, otrese prašinu i kaže: "Je li Kozi šta?"
Drugi put ja i Šimun došli na genijalnu ideju. Skinemo ćaćinu pumpu za zalivanje iz šufita, izvadimo motor i ubacimo ga u Kozu. Sad je to bilo "čudovište" od čak 60 kubika. Leti ka metak... sve dok jedan dan nije ćaća uša u šufit. Gleda praznu pumpu, gleda mene... Ja već zna da mi nema spasa. Kažu da se njegov glas tada čuja od Sitna do Mosora.
A Šimun... e, to je posebna priča. Jednu večer malo više nabrijan Sija na Tomosa, cure gledaju, on važan, doda gas... i umisto da prođe priko mosta, ode ravno ispod mosta u potok doli di se rade grecice tu je jednom i Joksim pao pod most ! Fala Bogu, njemu samo koja ogrebotina, ali Koza nije prošla tako dobro. Rama se skrivila, gume pukle, a motor završija svoju slavnu karijeru.
Tako je završila legenda zvana Koza.
Danas imamo motore od sto konja, automobile pune elektronike i navigacije, ali nijedan ne može vratiti onaj osjećaj kad si s ekipom na starom Tomosu mislija da osvajaš svit.
Jer, iskreno... nije Tomos bija brz, ali su uspomene s njim i danas ne mogu stić.
