11/11/2024
"КО СМЕ, ТАЈ МОЖЕ" - Војвода Мишић
ДАН ПОБЕДЕ 11. НОВЕМБАР
У време када је (10. септембра 1918) председник француске владе Жорж Клемансо послао формално овлашћење генералу Франше ДЕпереу да отпочне операције на Солунском фронту у тренутку који он буде одабрао (ДЕпере је 12. септембра издао наредбу да артиљеријска припрема почне 14, а пешадијски напад на сектору српских дивизија 15. септембра), у српској
Врховној команди су у потпуности били свесни да од брзине продирања српске војске зависи успех савезничке офанзиве у целини.
Зато је у њеној наредби јединицама од 13. септембра 1918. године писало: "Сви команданти, командири и војници треба да буду прожети идејом: од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења од стране непријатеља, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге."
Наредба се завршавала речима: "Са непоколебљивом вољом и надом у Бога, јунаци, напред у отаџбину!" Иако је пут у отаџбину водио преко планина, урвина, ровова и бункера, кроз бодљикаве жице, челичну завесу од куршума и бетонска утврђења непријатеља, наредба војводе Мишића, на коју се чекало пуне три године у туђини, изазвала је велико одушевљење код српских војника и официра.
________________________________________
Били су то снажни домаћини, сељаци, радници, младићи, регрути, кадети — они најотпорнији. Људи који су издржали све битке почетних година рата, који су преживели голготу Албаније, стигли као живи костури на Крф, где су, попут Феникса, васкрсли из пепела. Три године касније, ти исти људи вратили су се у домовину победоносним јуришом.
Они нису били само добри ратници. Добро, не би било довољно добро. То су били Надљуди. За стране медије они су били Супер ратници. али на српском Они су били само Непокорни, Жилави и Отпорни људи.
Данас, у овом меканом свету, пуном технологије опет долази време да бити добар није довољно добро. Живот је постао изазов за свакога ко жели да буде успешан, а доброта без отпорности може бити само пролазна врлина. Да бисмо постали победници у нашим мирнодопским животима, морамо неговати снагу и истрајност.
Како, дакле, из нежних, финих или само добрих дечака и девојчица створити снажне, ментално јаке, отпорне, дисциплиноване и одговорне младе људе?
То их ми учимо у нашем 6 недељној школи за снажну и отпорну децу - Дечији ГАРД.
Кроз учење правила, дисциплине и преузимање одговорности, деца у Дечијем Гарду развијају најважнију способност - Отпорност. Уз физичку посебно посвећујемо пажњу и менталној снази. Наши термини нису тренинзи, они су школски часови - Животне Лекције.
За нас не постоји само физичка самоодбрана већ и она ментална: правилно распоређивање времена, контрола употребе екрана, како да контролишу емоције, технике учења и концентрације. Ова школа припрема децу за живот, подучавајући их како да се суоче са изазовима, као што су то чинили наши преци на фронту.
И као што рече Војвода Мишић:
Битка се прво добија или губи у СРЦУ...
Наши преци су победили у рату, како бисмо ми могли да побеђујемо у миру.
Зато, будите Отпорни. За себе. За своју децу. За будућност.
