07/11/2015
Венчане је насеље у Србији у општини Аранђеловац, и географски је најсевернија тачка Шумадије. Спада међу највећа села општине — и по броју становника, и по површини.
Насељено је још средином 18. века, да би од тада било крајња тачка пет великих миграционих таласа, од којих се последњи десио у време око Првог светског рата. Од скоро 2.500 становника, колико је забележено 1953. године, број житеља села се смањио на око 1.300, према попису из 2011.
Иако политички припада општини Аранђеловац, село је одувек гравитирало ка Београду због локалне аутобуске линије која Венчане повезује са престоницом, и због средњих школа и факултета које млади из Веначана бирају у Београду, али и ка Лазаревцу, у чијем рударском басену „Колубара” ради велики број Венчанаца.
Венчане се налази на 60 километара јужно од Београда (44 ваздушном линијом) и 16 километара северно од Аранђеловца (11 ваздухом). Из Београда у Венчане воде путеви Београд—Сопот—Аранђеловац и Београд—Барајево—Аранђеловац. Оба пута су асфалтирана на деоницама Сопот—Венчане и Барајево—Венчане, али су ипак у лошем стању.
Село се на северу граничи са селом Дрлупа које припада општини Сопот и београдском округу; на истоку са Раниловићем општине Аранђеловац, на југу са селима Даросава и Мисача, која такође чине општину Аранђеловац, а на западу са селима Пркосава и Рудовци београдске општине Лазаревац и аранђеловачким селом Тулеж. У правцу север—југ село се простире на дужини од 6.3 километра, док растојање од најзападније до најисточније тачке износи 3.8 километара.
Венчане заузима површину од 27км², те је самим тим веће од четири државе: Монака, Ватикана, Тувалуа и Науруа.
Село какво данас постоји настало је на обе стране реке Турије, у правцу исток–запад, по побрђу и у равници коју река ствара. Другу велику насеобину чине домаћинства насељена по родовима, неретко удаљена једна од других и по неколико стотина метара – сва у правцу север–југ делимично поређана уз поток Придворицу, највећу притоку Турије
