02/04/2013
"TAČKA BLAŽENSTVA": ŠOKANTNE TAJNE PREHRAMBENE INDUSTRIJE
Šta ćete pomisliti kad čujete frazu "tačka blaženstva"? Verovatno na seks! Ipak, to je izraz koji autor Michael Moss koristi da bi opisao daleko manje privlačnu stvar. "Tačka blaženstva" je precizno dizajnirana formula količine soli, šećera i masti u prehrambenoj industriji.
Nagrađivani novinar New York Timesa "tačku blaženstva" definiše kao frazu kojom proizvođači hrane opisuju nivo šećera, masti i soli u prehrambenim proizvodima, a pomoću kojih te namirnice postaju toliko privlačne da im se ponovno vraćamo. Michael Moss je proveo više od tri godine analizirajući podatke za svoj naslov "Salt, Sugar, Fat: How the Food Giants Hooked Us", a neka od njegovih otkrića mogu nam hranu doslovce učiniti neukusnom.
Detaljno je otkrio brojne trikove i dobro čuvane tajne industrije, od izmene fizičkog oblika soli do hemijskog friziranja šećera, pa čak i tajnu zašto čips proizvodi tako privlačan zvuk hrskanja, kojima je jedini cilj da nas namami na kupovinu često vrlo nezdravih namirnica.
SVETI GRAL PREHRAMBENE INDUSTRIJE
Razgovarajući s predstavnicima, naučnicima i tehnolozima najvećih multinacionalnih prehrambenih kompanija otkrio je da je u srcu njihovih korporativnih strategija nesveto trojstvo soli, šećera i masnoća.
Jeste li znali da te kompanije koriste rezultate skeniranja mozga magnetskom rezonancom kako bi proučavale čulnu moć hrane, i kako područje u mozgu svetli na isti način kad uzmemo šećer, kao i kad neko uzme kokain? Sveti gral proizvođača industrijske hrane je postizanje savršene veze između hrane i osećaja veselja u mozgu potrošača kako bi se potrošač vratio određenoj namirnici. Ta je industrija, tvrdi Moss, postala opsednuta pronalaženjem "tačke blaženstva". Kad je reč o šećeru, tačka blaženstva je zapravo precizan iznos slatkog ukusa koji hranu i piće čini užitkom. Do te formule se došlo ispitujući želje hiljade kupaca, a u nju su ugrađene kulturološke i demografske specifičnosti nekog tržišta.
Tačka blaženstva može varirati između regija iste zemlje. Na primer, stanovnici na jugu Kine imaju jača čula za slatko od onih na severu. Tačka blaženstva se razlikuje i po starosti potrošača. Istraživanja pokazuju da tačka blaženstva za decu može iznositi zapanjujućih 36 odsto šećera u hrani, što je tri p**a veća količina nego kod većine odraslih.
Šta jedu direktori kompanija?
Iako je jasno da je prosečnom potrošaču sve teže da izbegne nezdrave prerađene namirnice, prvi ljudi i menadžeri velikih prehrambenih kompanija najčešće ne jedu hranu koja izlazi iz njihovih
postrojenja.
- Otkrio sam da mnogi menadžeri s kojima sam razgovarao izbegavaju proizvode svojih
kompanija, pogotovo ako pate od nekih zdravstvenih problema. Oni vole sveže namirnice i
redovno vežbaju da bi ostali zdravi i u formi- tvrdi Moss.
STRATEGIJA STVARANJA ZAVISNOSTI
Proizvođači koji najviše golicaju tačke blaženstva svojih potrošača dostižu najveći profit. Cena je, doduše, epidemija gojaznosti i gotovo zavisnost o junk food-u. Uz šećer, prehrambena industrija je u prošlom veku naučila da so i masnoće mogu zaokružiti savršeno trojstvo ukusa zbog kojih potrošači prihvataju nezdrave prehrambene navike. Moss je tako tražio od tri najveće kompanije da mu pripreme svoje proizvode sa znatno manjim nivoima tih sastojaka. A šta kad pokušaju da naprave krekere s manje soli?
- Bez soli krekeri su izgubili svoju čaroliju. Imali su ukus slame i teksturu kartona - piše autor dodajući kako prehrambena industrija obožava so, sasvim malo skuplju od vode, koja hranu čini privlačnijom.
Isto se dogodilo i sa supama, mesom i hlebom. Moss kaže:
- Ako oduzmete tim proizvodima malo soli, šećera ili masti, ne ostaje ništa. Ili, još gore, probate samo rezultate industrijske prerade hrane, dakle, odbojan i gorak ukus.
Umesto da pokušaju da proizvode učine ukusnijima, proizvođači su otkrili da je daleko jeftinije
hemijski maskirati so, šećer i masnoće. Moss piše da naučnici modifikuju distribuciju i oblik masnoće u hrani utičući na to kako osećamo hranu u ustima. Naime neuropsihijatri su otkrili da je najveći užitak pri konzumaciji hrane u tome kako je osećamo u ustima. Masnoće osećamo pomoću trigeminalnog živca koji se
nalazi iznad i iza usta i koji šalje mozgu informacije o masnoćama. Što je iskustvo jače i bolje, to je veća naša žudnja za tom namirnicom.
- Vodeći svetski dobavljač soli, američka kompanija Cargill, melje taj začin u fini prah kako bi brže i jače pogodio nepce, poboljšavajući "ukus praška"- objašnjava Moss.
Takvim tehničkim trikovima je čips postao privlačniji nego pre 20 godina.
OPASNE MODIFIKACIJE ŠEĆERA
Šećer se menja na bezbroj načina. Ne samo da se koriste pojačivači koji povećavaju slatkoću šećera i do 200 p**a, već je jedna od komponenti – fruktoza – kristalizovana u aditiv kojim se povećava privlačnost hrane koja inače ima prirodno nizak nivo šećera.
Naučnici su sve više zabrinuti zbog zdravstvenih učinaka fruktoze, jer telo ne obrađuje sirup fruktoze na isti način kao prirodni šećer. Jetra je tako pod većim pritiskom, što stvara čitav niz problema, uključujući povišene količine masnoća u krvi povezane s kardiovaskularnim bolestima.
Takav se šećer nalazi u slatkišima, jogurtima, sladoledima, energetskim napicima i u keksu nekih
proizvođača. Mnoge zdravstvene studije dokazale su štetne učinke soli, masnoća i šećera. Prekomeran unos
soli povezan je s visokim krvnim pritiskom i srčanim bolestima. Previše masti povezano je sa gojaznošću, dijabetesom i srodnim oboljenjima. Moss tvrdi da su se čelnici 11 najvećih američkih prehrambenih kompanija sastali u tajnosti 1999. da bi raspravljali o epidemiji gojaznosti i mogućoj promeni recepata i strategija. Ipak, nisu usledile pozitivne akcije. Moss objašnjava da proizvođači hrane koji pod uticajem javnosti i zdravstvenih propisa moraju smanjiti količinu jednog od tri ključnih sastojaka često podižu količine drugih dveju komponenti i time nadoknađuju izgubljenu privlačnost namirnice. Dakle proizvodi s oznakom "manje soli" verovatno imaju višu količinu masnoća i šećera. Zato, savetuje Moss, potrošači moraju biti
oprezni kad vide oglas ili etiketu koja objavljuje da proizvod ima manje soli, šećera ili masnoća.
Izvor: zena.blic.rs
