14/05/2026
Spartak, iz naseg ugla
Otkriven je spomenik Spartaku-konacno. Pa da kazemo koju rec o tome. Za pocetak, za one nase dzudo prijatelje iz drugih gradova, koji ne znaju, a ima ih dosta, u Subotici sve sto je oko sporta a nosi naziv "Spartak"- nema nikakve veze sa Spartakom iz doba starog Rima.
Subotica ima svog junaka, ratnika, heroja, borca, i pre svega sportistu. Jovan Mikic zvani Spartak bio je vrstan sportista, ucesnik Olimpijskih igara u Berlinu '36te godine, desetoboj, petoboj, skok u dalj, bacacke discipline. I pesnik, i diplomirani pravnik. A pre svega antifasista, borac, ucesnik narodnooslobodilackog rata. Kao takav, braneci zeljeznicku stanicu prilikom oslobadjanja Subotice od fasistickih snaga u drugom svetskom ratu smrtno je ranjen 10.tog oktobra '44te.
Tim povodom i njemu u cast sportski klubovi i udruzenja preimenovali su se u Spartak, a osnovano je i Sportsko Drustvo Zeljeznicara Jovan Mikic Spartak. Najvece i najstarije u tadasnjoj Jugoslaviji. Dan grada se slavio 10.tog oktobra, skole dobijale nazive po datumu njegove smrti i po njemu samom, ulice takodje.
Kao i uvek, politika cini svoje. Menjala se sa politicarima zajedno, a spomenika nigde evo do danas, 13tog maja, na dan kada je rodjen Jovan Mikic Spartak.
Trnovit je bio put do danasnjeg otkrivanja ovog spomenika. Predlog sportista jos pre nekoliko godina bio je da spomenik bude ispred zgrade gde je Sportski Savez Subotice, gde je i sediste Sportskog Drustva koje nosi njegovo ime, ispred "Jadrana". Krenulo se (navodno) sa tom inicijativom, pa onda komplikovana i spora procedura i razne dozvole, i onda puf-na tom mestu jedno jutro osvanu spomenik kralju Petru. Samar svim sportistima i pokazatelj koliko smo politicarima bitni. U Subotici i inace od davnina traje mini-rat spomenicima, kad postave Madjari nesto, onda moraju i Srbi, a boze moj moraju i Hrvati.
Licno mi dzudisti smo predlozili da se onda spomenik postavi na ulaz u Halu sportova i da ista dobije ime Jovan Mikic Spartak jer hala nema ime. Sportisti se slozili-politicari odbili. Jer, "bice pravljena nova hala pa ce se ona zvati po Spartaku". A da pomenem, opet mi dzudisti smo prvi pokrenuli i tu temu-nove hale-jos prije 15 godina!!!--a rezultat je-nula. Koliko cemo jos cekati na novu halu-Spartakovu, ostaje da se vidi. Ko dozivi. Kao pomocno resenje ministarka sporta je dala lokaciju pocetak Aleje Marsala Tita, pored Olimpijske cesme, tu gde prolaze turisti koji dodju u nas grad. Ajd-dobro. Nema sta da se bunimo, i nismo.
I onda je pre petnaestak dana spomenik bez ikakvog obavestenja, obrazlozenja, ili ne daj boze konsultovanja sa sportistima-osvanuo na drugom kraju Aleje, tzv Radijalca. Kao kod Hale sportova, i jeste i nije, i ima i nema veze sa halom. Svi smo prvo pitali-a na koju ce stranu gledati spomenik? Dupetom na halu ili dupetom ka gradu? Sreca pa je bista izradjena u polozaju trcanja, pa je spomenik postavljen bocno, pa sad gleda u - nigde. Na spomen ploci sturo napisano "revolucionar i sportista"- valjda da se koalicioni partneri ne naljute? Niko od sportista nije ni znao sta ce pisati na ploci. Revolucionar je nesto drugo, Jovan Mikic je bio antifasista. Nije sve kritika, iako smo sa njom poceli. Spomenik je tu, imamo ga, konacno, i to za lik i delo osobe koja je mnogo vaznija nego mnogi drugi spomenici u ovom gradu. Tu je, i ostace za vek vekova i za buduce narastaje. Cak su i potomci Jovana Mikica Spartaka dosli iz inostranstva da prisustvuju i da otkriju spomenik. Jedan zaista lep i dirljiv momenat. Porodica, kako sami kazu nisu ni imali pravu sliku koliko je Spartak bitan za ovaj grad.
Iz ugla nas dzudista-kako je sve ovo trebalo biti? Hala sportova kako god stara bila, morala je poneti njegovo ime, a ne cekati decenije za novu halu i biti zrtva koalicionih stranaka koje guse razvoj svega sto je Spartak u ovom gradu. Otkrivanje je moralo da bude 10.tog oktobra jer po tom datumu je upamcen a ne po datumu rodjenja. Grad, tj Sportsko Drustvo je moralo porodici da uruci barem neku zahvalnicu sto su dosli, da ih proglasi makar pocasnim gostima ovoga grada, mozda i da sa tim Berlinom odakle su dosli napravimo saradnju na temu sporta, da budemo prijateljski gradovi. Na kraju, mogli smo svi prisutni sa sve porodicom otici na jedan rucak u Spartak. Ali nismo....
Ali spomenik je tu, konacno, i sretni smo zbog toga. Koliko ce ovaj grad cekati na spomenik Mariji Tereziji, carici koja je izgradila i osnovala Mariatereziopolis iliti Suboticu, ostaje da vidimo.
