15/05/2026
bilo zimuske... Još jedan od 10+
Debela berta 12
28.1.2026.
Ceo januar je bio neuobičajeno hladan, a shodno tome na Dunav sam izašao svega par p**a i pošteno se smrzao. Od tog smrzavanja kaže lekar da mi se upalio nerv išijadikus i da je to glavni uzrok mog bola u donjem delu leđa i desnoj nozi, al ko ga jebe… pecati se mora.
Sreda je osvanula sa mestimičnom kišom, meteorolozi su predvidjali temperature u plusu i dan bez vetra, a pritisak ispod normale. Što se mene tiče preduslovi za pecanje smuđa na Dunavu su ispunjeni, a i da nisu svakako bih “izleteo” na vodu da proluftiram glavu.
Sedam u čamac i krećem ka karauli. Usput prolazim pored ribolovaca koji vertikališu bukvalno na pola Dunava, stajem i ja da probam iako mi to ne uliva preveliku nadu, voda je plitka i prebrza, a dno ravno. Posle pet minuta startujem motor i odlazim svojim putem. Inače zanimljivo je da ako u radijusu od sto metara stoje usidrena bar dva čamca sa pecarošima, uparkiraće se i treći, zatim četvrti, pa peti i šesti, bez obzira što niko ništa ne lovi, svi će pecati na istom terenu.
Odlazim pod granicu, čačkam oko panjeva, pa oko skrivenih šporni, prelaza peska i kamena, zaglavljum vaalice u panjeve, granje i kamenje…kidam, vežem, pa opet kidam, ali ne odustajem. Kiša paducka na svakih 15 min.
Oseća blagi bol u leđima i odlučujem da pređem na vertikalu uz obalu, jer ovo do sada nije urodilo plodom. Na vertikalisanje gubim još sat vremena, riba se ne javlja.
Dunav je bio miran, nije bilo gužve na vodi, nije mi zvonio telefon. Opusti sam se i dobro sam se osećam bez obzira što ništa nisam upecao. Sat otkucava 16 i 30, pa odučujem da se vratim u pristan pre mraka.
Prolazim pored ribarskog područja i jedne dobre, stare pozicije, primamlljive ribaru, a i meni. Plato od sitnog kamena, iza njega je šporna koja je zbog niskog vodostaja skroz iznad vode, a ispred platoa je rupa dublja za oko jedan ipo metar. Prethodnih jeseni sam ulovio tu par lepih smuđeva.
Odlučujem da se namestim i otpecam još desetak minuta. Nešto mi govori da je “on” tu. Iako je vodostaj prenizak (-65 kod Bezdan). Zabacujem bezuspešno par p**a adutskog šeda profi Blinker Riptora. Skidam ga sa kopče i stavljam čika Lakijevog lakiluckens šeda od 8 cm u pink dekoru. U drugom zabačaju negde na polovini vođenja tj. ispod platoa dobijam udarac od koga mi za malo ispada štap iz ruke. Iznenađen bez odgovarajuće kontre sledim tok dešavanja. U prvi mah mislim i imam osećaj da sam poktačio šarana . A isti utisak mi je ostavio prethodni kapitalni smuđ. Riba kreće ka obali, pa ka dubini, zatim ka meni. Po štapu osetim da je na udici ozbiljan komad. Posle oko minuta borbe, vidim belu siluetu ispod površine bistrog Dunava. Srce mi se penje u grli, jer na udici imam baš velikog smuđa. Riba kreće ka dnu, a ja malo popuštam špulnu. Polako je dižem sa dna i privlačim ka sebi. Vidim da je dobro zakačena, ali se predala pa je sa lakoćom vodim po površini vode. Desnom rukom postavljam meredo trudeći se da je ne dotaknem mrežicom kako bih izbegao onaj poslednji trzaj glavom na kojem se gube ribe, po nepisanom pravilu velike. Kada je polovinom tela bila unutra, podižem meredov i kraičkom oka vidim rep koji je skliznuo unutra. Laknulo mi je, ali sam se iznenadio težinom ribe u meredovu. Teža je nego što sam očekivao. Kratka i baš, baš debela ženka, puna ikre, kao Debela Berta. Trudim se da je izmerim što pre kako bi nesmetano mogla da otpliva. Vaga kaže koji gram preko 12 kg. A metar oko 90 cm. Uzimam par krljušti za uspomenu i za dr Ljubobratoviću kako bi utvrdili starost jedinke.
Vraćam je nazad u Dunav,a za uzvrat dobijam veliki zamah repom iznad vode!
Na putu do kuće razmišljam o tome koliko sam samo p**a rekao da ne žudim više toliko žarko da upecam kapitalnog smuđa, ali…. Kada “udar veliki” i srce se popne do jabučice u grlu, dok držiš štap u ruci i čuješ strunu kako cvili kroz karike, laže onaj koji kaže da to ne bi voleo !
Dr Ljubobratoviš sa instituta za ribarstvo u Mađarskoj sa timom kolega je na osnovu analize krljušti ribe koju sam mu dostavio u vidu fotografije napravljene pod mikroskopom, utvrdio da je riba stara između 13 i 15 godina, što je čini mojim drugim najvećim i najstarijim trofejnim smuđem (većeg sam uhvatio i pustio decembra 2023, težine 14,6 kg, procenjene starosti između 18 i 22 godine).
Bistro i pošteno na vodi !
video puštanja 👇👇👇👇👇
https://www.youtube.com/shorts/jAEcY31x0RA
