Дамир Милосављевић, Милан Продановић, Александар Миљковић основали су теквондо клуб Орао, 2013. године, након више месеци тренирања ове кореанске борилачке вештине. Након тога одржана је Оснивачка скупштина, ТК Орао је регистрован у АПР и друге државне институције. Прва година протекла је у припремама ѕа такмичења, прикупљању новчаних средстава за куповину неопходне опреме и регистрацију у Теквонд
о асоцијацију Србије. Почетком наредне, 2014. године, ТК Орао постаје члан Спортског савеза општине Оџаци и ТАС. Због иѕостанка финансијске подршке од стране Спортског савеза, Клуб је морао регистровати само мали број такмичара.
22.02.2014. у Руми је одржано Првенство Војводине. Оџачки теквондо клуб Орао је учествовао први пут. Дебитовао је и више него успешно. Прво злато за ТК Орао освојио је Ајредин Ајети у формама у сениорској категорији. Кадеткиња Ана Жјак освојила је прву медаљу у борбама за овај клуб заузевши треће место у категорији до 59 кг. ТК Орао је освојио пехар за треће место у генералном пласману у формама.
30.03.2014. у Вршцу је одржано Првенство Србије за сениоре и кадете. И овога пута остварени су изванредни резултати у конкуренцији 220 сениора и кадета из 40 клубова. Сениорка Ана Ћирић освојила је златну медаљу. Укупно је постигла чак 18 а примила само 2 поена. Разлика би била и већа да противница у полуфиналу није предала борбу пре почетка друге рунде, услед апсолутне инфериорности у првом делу меча. Кадеткнија Ана Жјак освојила је своју другу бронзуу овом спорту. Бронзе су освојили и Милан Јовкић и Данило Ранђеловић, којима је ово, као и Ани Ћирић, био први наступ. Ајредин Ајети, један од наших тренера и такмичара, на овом такмичењу је био судија.
10.05.2014. у Новом Београду је одржано Првенство Србије за јуниоре и пионире у конкуренцији 334 такмичара из 40 клубова. Победнички низ је настављен јер су и овога пута сви наши такмичари освојили медаље. Јуниорка Јелена Дујић освојила је сребрну, а пионир Петар Голубовић бронзану медаљу у борбама.
Старт оџачких Орлова је одличан изнад свих очекивања јер је укупно освојено 8 медаља, а чак 6 са Првенства Србије. Оџаци су добили сениорске шампионе Србије и Војводине. O теквондоу
Теквондо је корејска борилачка вештина настала 40-их година двадесетог века спајањем различитих вештина које су се вежбале у то време. Њено име долази из речи Tae (태, hanja 跆), што значи ударити ногом, Kwon (권, hanja 拳), што значи ударити руком и Do (도, hanja 道), што значи пут. Теквондо је ударачка вештина коју одликују атрактивне ножне технике и брзина. Данас се теквондо сматра једном од најпопуларнијих борилачких вештина и спортова, а број вежбача у свету се процењује на више од 100 милиона.
Историја
Историја борилачких вештина у Кореји је врло дуга. Најстарији докази су кипови и слике пронађени у гробници династије Muyong Chong (око 3. века п. н. е.) које приказују ратнике у борбеним позама. У то доба, Кореја је била подељена на три краљевства: Сила, Когурјо и Пекче. Сва три краљевства су имала јаке војске (у Когурју званих "Sonbae", у Сили „хуаранг") које су изучавале вештину ненаоружане борбе. У то време, вештина се звала хуаранг-до или субак.
Субак се развио у вештину taekkyon, која се често користила на војним демонстрацијама, и на турнирима на којима су се ратници могли доказати у међусобном надметању. То посебно долази до изражаја за време династије Koryo (918—1392. н. е.), која уједињује три краљевства, и када се такмичења у taekkyonu користе у сврху проналажења талентованих нових војника или чак именовању војника у официре. Кроз векове, taekkyon развија много специфичних ножних техника. За време династије Joseon, конфучијанство замењује будизам као службена религија, и друштво постаје мање фокусирано на ратовање и виши друштвени слојеви почињу се више бавити поезијом и музиком. Сходно томе, taekkyon постаје занимација нижих друштвених слојева и преживљава као народна игра све до почетка 20. века.
За време јапанске окупације Кореје, све борилачке вештине су строго забрањене и taekkyon практично изумире. Mnogo Корејанаца путује у Јапан на студије и тамо се упознаје с каратеом. По завршетку Другог светског рата и јапанске окупације, враћају се у Кореју и отварају школе борилачких вештина.
Неке од познатих школа из овог раздобља су Chung Do Kwan, Oh Do Kwan i Jidokwan. Школе нису биле повезане, а вештина коју су подучавали (углавном варијације окинаванског каратеа) се називала разним именима: kong soo do, tang soo do, tae soo do итд. Кроз утицај taekkyona, вештина поприма многе специфичне ножне технике, али се још увек подучава под различитим именима, с различитим формама, звањима која нису уједначена итд.
Међу власницима школа се убрзо јавља жеља за уједињењем њихових стилова у јединствену корејску борилачку вештину. Нова вештина се испрва назива tae soo do, али убрзо мења име у теквондо и почиње процесс уједињења. 1961. је основан Korea Taekwondo Union као прва удружена организација, која 1965. мења име у Korea Taekwondo Association, назив који носи и данас. Kukki-tekvondo је настао кроз напоре корејске организације за теквондо (КТА) да уједини различите корејске борилачке вештине. Kukkiwon је створен 1972. године, као организација која се брине о техничком делу теквондоа и његовом стандардизацијом. Светска врховна организација ВТФ настаје годину касније, 1973., и данас је КТА само једна од чланица ВТФ-а. Треба напоменути да се ВТФ искључиво бави организацијом турнира и да се не бави издавањем појасева или развојем форма, за што је задужен Kukikwon. За учествовање на ВТФ турнирима и олимпијским играма потребно је имати службену потврду о звању, издану од Kukikwona.
Теквондо у Србији
У Србији се теквондо вежба од 1983. године. Теквондо савез Србије основан је 1985. године, први председник је био Драган Петровић, а генерални секретар др Борис Кривокапић.
Данас се савез зове Теквондо асоцијација Србије, њен председник је Далибор Видаковић, а генерални секретар Зоран Ћендић.
Најуспешнији српски теквондо клубови су београдски „Галеб“, „Партизан“, „Црвена звезда“, „Азија“ и „Београд“, вршачки „Еурошпед“, шабачки „Летњиковац“ и „Винер Чиви“, Панчевачки „Тигар“ и др. Највеће успехе на међународној сцени остварили су Зоран Крајчиновић из „Галеба“ (првак Европе и трећи на свету) код мушкараца и Милица Мандић из „Галеба“ (Олимпијска победница 2012 године у Лондону) и Тања Грубор из „Београда“ (друга у Европи).
Теквондо звања се деле на десет ученичких звања (keup) и десет мајсторских звања (дан). Нови полазници крећу од десетог звања keup (бели појас), све до мајсторских звања дан (црни појас). Тачне боје појасева зависе о школи и федерацији, али већина школа се држи следећег система:
10. keup: Плави са две црвене траке и црвени
2. keup: Црвени са једном црном траком и црвени са две црне траке
1. дан и виши: Црни појас
Већина школа такође користи пруге на крају појаса да означи међустепене. Тако зелени појас означава 6. keup, док зелени појас с плавом пругом означава 5. keup, ili „виши зелени појас“.
Такмичења у теквондоу су обично груписана по звањима, тако да се полазници боре с противницима сличних могућности.
На самом почетку, тренинг теквондоа је наличио каратеу и састојао се од вежбања традиционалних ставова, блокова и удараца. Данас се традиционалним техникама не посвећује много времена и у већини школа су их замениле вежбе на врећи и с fokusarima.
Основе теквондоа деле се на
ставове (нпр. јахаћи став - juchun seogi, предњи став - ap kubi или задњи став - dwit kubi),
блокаде (нпр. горња блокада - olgul makki или доња блокада - arae makki),
ударце руком (нпр. ударац шаком - jumok јируги или ударац спољном ивицом длана - sonnal chigi), те
ударце ногом (нпр. кружни ударац - dollyo chagi или бочни ударац - yop chagi).
Циљ учења основа је развијање правилне технике, коришћење целог тела, и очување традиције теквондоа.
Форма је борба против замишљеног противника, која се састоји од 16-30 покрета. Покрети се састоје од одређених удараца и блокада руком и ногом. Учење форми је прави темељ сваке борилачке вештине па тако и теквондоа. Форме помажу у усавршавању кретања и технике. Форме се још називају poomse ili hjong. Kukki-теквондо садржи осам ученичких форми за ниже појасеве (taeguek poomsae) и девет мајсторских форми за црне појасеве (yudanja poomsae). Неки клубови још подучавају форме palgwae, које су развијене у исто време кад и мајсторске форме, али велика већина клубова користи новије и модерније форме taeguek. Неке организације и клубови још увек користе форме каратеа које су се користиле у самим зачецима теквондоа.
Извођење форма је данас међународни спорт, и већина земаља има техничке репрезентације које се такмиче у извођењу форма.
Самоодбрана[уреди]
Док се спортска борба темељи на такмичењу с правилима, технике самоодбране се користе у ситуацијама када не постоји довољна дистанца или су стандардне технике теквондоа (ударци рукама и ногама) непрактичне: напад оружјем, напади с леђа те ситуације кад нападач има контролу кроз гушење или држање жртве.
Самоодбрана се састоји од удараца рукама, ногама, лактовима, коленима, захвата и полуга на рукама и ногама, гушења, бацања, итд. За разлику од осталих делова теквондоа, самоодбрана није стандардизована и зависи од инструктора.
Ломљење[уреди]
Демонстрације ломљења су провера снаге и прецизности. Тачно пласираним ударцима, вежбач настоји да сломи предмете попут дасака, црепова, цигла или бејзбол палица. Демонстрације ломљења се углавном изводе као део презентација теквондоа и приликом полагања за више појасеве.
Борба
Задњи и по многима најважнији део таеквондоа је борба. Ову категорију грубо можемо поделити на договорену борбу (борба на један, два или три корака, као и борбене вежбе са или без штитника и слободну борбу (са или без штитника). У борбама теквондоа користе се ручне и ножне ударачке технике, али не и hosinsul бацања, чишћења или гушења.
Најпопуларнији аспект теквондоа је сигурно слободна борба. У случају олимпијске борбе по ВТФ правилима, ради се о борби по правилима фул-контакта, са штитницима и о међународном спорту који је представљен на олимпијским играма. Међународна федерација теквондоа (ИТФ) има своја правила, с контролисаним контактом, без штитника, али и с већим бројем дозвољених техника.
Олимпијски теквондо
Спортска борба
Теквондо се први пут појављује као демонстрационии спорт на олимпијским играма у Сеулу 1988., те поново у Барселони 1992. Од Сиднеј 2000., теквондо је стандардни део олимпијских игара. Олимпијско такмичење односи се само на борбу по правилима ВТФ-а.
На олимпијским играма учествију и женски и мушки такмичари.
Женске категорије:
-67kg
-73 kg
+73 kg
Мушке категорије:
до 55 kg
до 54 kg
-54kg
-59 kg
-63 kg
-68 kg
-74 kg
- 80 kg
- 87 kg
+87 kg
Правила
Борба по правилима ВТФ-а састоји се од 3 рунде од 2 минута, по правилима full contacta. Борба се завршава нокаутом, предајом, дисквалификацијом или пребројавањем бодова на крају меча. У случају нерешеног резултата, одржава се додатна рунда по принципу златног бода. Ако је резултат на крају додатне рунде још увек изједначен, судија одређује победника одлуком о супериорности.
Дозвољене технике су ударци шаком у тело, као и ударци ногама изнад појаса. Ударац у тело вреди један бод, ударац у главу два бода.
За недозвољене радње добија се опомена (kyonggo), две опомене представљају негативан бод (gamjeom). У случају тежих прекршаја, судија може аутоматски доделити негативан бод. Четири негативна бода доносе дисквалификацију.
Опрема
ВТФ прописује следећу заштитну опрему приликом спортске борбе:
Штитник за тело (hogu)
Штитник за главу
Штитнике за подлактице и поткољенице
Штитник за препоне
Штитник за зубе
С циљем повећања сигурности такмичара уведени су као обавезна опрема штитници за рис и рукавице за шаке.
Неки појмови у теквондоу
Dojang је кореански назив за теквондо дворану. Она је огледало ученика који у њему вежбају. Мора бити уредан и чист.
Бројање на кореанском: 1-hana 2-dul 3-set 4-net 5-dasat 6-jasat 7-ilgu 8-jadul 9-ahol 10-jol
Значење неких речи: тренер-ho sin sul носилац црног појаса-jo dan đa црни појас-huk de узвик-kijap наставак борбе након прекида-kesok ломљење-kjupka став мирно-čeriot почетак борбе-siđak
