12/05/2026
SUŠE, POMORI I OLUJE 2026
Svedoci smo da se poslednjih godina (i decenija) klima veoma menja, kao posledica globalnog zagrevanja, a koje je uslovljeno brojnim faktorima – globalni neodrživ razvoj, smanjivanje zelenih površina, povećanje broja stanovnika, sveopšteg zagađenja...
Raste temperatura mora, nivo okeana, a to za posledcu ima sve ekstremnije klimatske pojave. Jedan od najznačajnijih klimatskih fenomena je El Nino, koji nastaje iznad Pacifika, ali utiče na celu planetu. Javlja se na svakih 5 godina u proseku, a traje oko 9 meseci. Ali ove prognoze više nisu relevantne jer se skraćuje vreme pojavljivanja a produžava vreme trajanja ovog fenomena, tako da se ovaj pojavljuje samo 2 godine nakon prošlog i trajaće oko 12 meseci. Očekuje se da će se pojaviti u julu i da će doneti ekstremnu sušu, izuzetno jako olujno vreme (superćelijske oluje), i sveopšte povećanje temperature 2026-2027, koje će dostići rekordne vrednosti, a zima će biti topla.
A dobili smo mali uvid u to stanje juče i danas.
Šta to znači za nas? Prošlih godina smo videli da se jezera sve više isušuju, da se akumulacije crpe do krajnjih granica, često bez ikakve mogućnosti da inspekcije to spreče. Kad u tu jednačinu ubacimo biološki minimum koji odavno ne oslikava stvarno stanje zbog taloga i uzdizanja dna, imamo savršen recept za katastrofu. Jezera koja su jedva preživljavala prošlih godina ove ili sledeće će nestati. Pomori će se dešavati svuda, što zbog prevrtanja vode, povećanja temperature, prenamnožavanja algi, viroza i slično. Bez koordinacije između ljudi na terenu (ribočuvara, udruženja ribolovaca), onih koji koriste vodu (veleposednici, vinogradi, stočne farme...) i onih koji donose odluke (od lokalne do državne vlasti) verovatno ulazimo u poslednje godine postojanja svih jezera i akumulacija bez stabilnog i redovnog dotoka vode.
Treba naglasiti da ovo nije samo globalni problem (šta ja kao pojedinac mogu), već je pojačan raznim lokalnim besmislima poput krčenja šume, povećanja hemijskog tretiranja voćnjaka i njiva uz vodu, erozija tla, prekomerna i uglavnom ilegalna gradnja, pa sve do mikro zagađenja naših voda preko pukog bacanja smeća u vodu.
Naše iskustvo nam pokazuje da će se o ovom problemu govoriti tek kada medije i društvene mreže preplave slike uginule ribe i počne kuknjava u sav glas – što se plaća dozvola i slično, dok je čak i sa pomorom ispred nosa teško i skoro nemoguće napraviti dogovor sa gazdinstvima jer, na kraju krajeva, akumulacije služe upravo tome. I tako će, između globalnog fenomena i lokalne tvrdoglavosti, cenu platiti riblji fond, a krivicu snositi samo ribočuvari. Jer lakše je uperiti prstvom, nego sesti i priznati – ljudi, mi imamo ozbiljan problem.
Što se jezera koja mi čuvamo tiče, očekujemo problem na svim vodama sem na Adorjanu jer se tu redovno upumpava sveža voda iz Tise.
