26/02/2024
Uticaj fizičke aktivnosti na mentalno zdravlje - MENS SANA I CORPORE SANO
Dokazano je da fizička aktivnost i vežbanje mogu poboljšati vaše raspoloženje, dužinu i kvalitet sna, ali takođe pomažu i u poboljšanju mentalnog zdravlja. Značajni pozitivni efekti zapaženi su u prevenciji ili ublažavanju mentalnih bolesti, uključujući simptome depresije i bolesti koje su povezane sa anksioznošću ili stresom. Velika američka studija u kojoj je učestvovalo oko 1.2 miliona ljudi koji su izveštavali o nivou svojih aktivnosti i mentalnom stanju tokom jednog meseca, pokazala je da redovna fizička aktivnost u trajanju od 45 minuta, tri do pet p**a nedeljno, može pomoći kod lošeg mentalnog zdravlja – ali da više vežbanja od toga nije uvek korisno. Sve vrste aktivnosti, uključujući i kućne poslove i brigu o deci imale su pozitivan uticaj na mentalno zdravlje, bez obzira na starost ili pol. Najpozitivniji uticaj imali su timski sportovi, biciklizam i aerobik.
▪️Aerobne vežbe, uključujući trčanje, plivanje, vožnju bicikla, hodanje, baštovanstvo i ples, pokazano je, smanjuju anksioznost i depresiju.
Pored depresije i anksioznosti poslednjih godina, vežbanje je postalo uobičajen pristup komplementarnom lečenju i nekih drugih mentalnih problema kao što su: bipolarni poremećaj, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (Engl. attention deficit hyperactivity disorder – ADHD), postraumatski stresni poremećaj (Engl. post-traumatic stress disorder – PTSD), opsesivno-kompulzivni poremećaj (Engl. obsessive-compulsive disorder – OCD).
Istraživači su pokušali da pronađu koja je to veza između fizičke aktivnosti i stresa, anksioznosti i depresije i našli da redovna fizička aktivnost povećava nivo tri glavna monoaminska neurotransmitera u mozgu: dopamina (DA), noradrenalina (NE) i serotonina (5-HT). Ovi neurotransmiteri (molekuli koji prenose električne signale između nervnih i ciljnih ćelija) pružaju nam osećanje zadovoljstva, ali utiču i na san, regulišu naše raspoloženje (letargiju i gubitak motivacije), štite mozak od nekontrolisanog stresa i povećavaju energiju. Takođe, oni regulišu i sinaptičku plastičnost, stvaranje novih nervnih ćelija (neurogenezu) i njihovo preživljavanje, što je sve važno za učenje i pamćenje. Utvrđeno je da redovno vežbanje može sprečiti nastanak bolesti koje su praćene gubitkom pamćenja, kao što je Alchajmerova bolest, a kod onih koji su već oboleli preporučuje se kao terapija. Pored toga, pokazano je i povećanje i nekih drugih neurotransmitera, kao što su endorfini i endokanabinoidi, koji igraju važnu ulogu u našem mozgu kada vežbamo. Tako, nedavna istraživanja sugerišu da euforični osećaj koji dobijete nakon napornog treninga može biti rezultat dejstva endorfina (blokiraju bol i povećavaju osećaj zadovoljstva) i endokanabinoida (smatra se da su odgovorni za „trkački stres“ – osećaj mirne euforije koji se javlja nakon napornog treninga) u tandemu.
