17/09/2025
🔎| Da ne bi još jedan post ispao self-marketing (niko me nikada nije ni zvao kao foto-modela, u spotovima i jesam statirao, pamtite me iz sveta košarke uglavnom), rešio sam da se kroz neke postove pozabavim potcenjenim problemima u radu sa igračima, bilo to individualno, poluindividualno/grupno ili kolektivno…
👨🏻⚕️| Imam utisak da je razvitkom raznih specijalizacija u sportu, oko sporta i potpuno van sporta, uz nesebičnu pomoć današnjih društvenih vrednosti marginalizovana uloga učitelja/profesora/trenera, koji predstavljaju bitnu kariku u razvoju mladih.
🗣️| Prevedeno na srpski - nemaju i ne znaju kako da utiču na tu decu, a evo i zašto. U doba masovnosti i članarina (drugim rečima, harača, toliko će i da traje ovo doba), gro trenera (ne svi, naravno) sve slabije upoznaju tu decu i njihove navike. Ne možeš ni fizički stići sve da ih upoznaš, što je surova istina, ali bar malo pokaži ambiciju da želiš da utičeš na njih…
💡| Tu onda treneri nesvesno upadaju u klopku - samo treniraju decu, a uopšte ne obrate pažnju da li je to dete nešto zeznulo u školi, pa ga natežu roditelji, da li ima ljubavne probleme (leti fokus i u tim godinama, nisu oni još spremni da to progutaju stoički i da idu dalje), da li ima neki treći problem.
🧢| Istina - i deca su mangupi, znaju da sakriju sve to, ali morate biti dovoljno ulični namazani da im pružite prvu pomoć. Isto tako, imamo i zloupotrebu poverenja, hiljadu p**a viđenu u praksi, što je posebna tema, ali takvi ljudi sami sebi iskopaju rupu i upadnu u nju posle nekog vremena, tako da makar tu skinete odgovornost sa sebe - 𝐮𝐫𝐚𝐝𝐢𝐭𝐞 𝐬𝐯𝐞 š𝐭𝐨 𝐣𝐞 𝐝𝐨 𝐯𝐚𝐬 𝐝𝐚 𝐬𝐞 𝐢𝐳𝐠𝐫𝐚𝐝𝐢 𝐭𝐨 𝐝𝐞𝐭𝐞 𝐤𝐫𝐨𝐳 𝐯𝐚š 𝐬𝐩𝐨𝐫𝐭.
Sportski pozdrav, nadam se da će koliko-toliko da vas zaintrigira ovaj post.
