12/05/2026
Uradile smo to još jedanput! Okupile smo se po osmi put na Rtnju da zagnjurimo u zemlju, vodu, vazduh, zajedništvo i samoistraživanje.
Ono što je bio moj zadatak jeste da pomognem da se oformi komotan i prijatan ambijent između svih vas koje ste učestvovale.
Da stvorim povoljnu klimu za rascvetavanje. I da vas malo poguram...
Ono što je bio vaš zadatak jeste da pristanete i vredno probate sve predložene segmente programa.
Bilo da je bilo vežbanje tela, daha, uma ili srca.
Vaši osmesi, komentari i podeljeni utisci daju mi kredit da mogu da kažem da smo zajedno uspele!
Gledam fotografije dok ih sređujem i sećam se Petrinog: " Šta sve može stati u dva dana!", kao i " Sine, majka je na joga ritritu!"
Cecinog petljanja sa stalkom za fotoaparat.
Saškinog isceljenja za jednu noć.
Almininog smeha.
Natašinih pogleda.
Jelenine nenametljivosti.
Aleksandrine hrabrosti da pokaže ranjivost, mojih istrčavanja i stabilizacije nakon toga..
Pomogla je i planina nakon joge.
Voda nakon radionice i otpuštanja emotivnog naboja.
Kafa u neprocvetalom ružičnjaku..da!
Umesto disanja tu se je desila kafa! I ona je bila taj klik! Tu se desilo povezivanje!
To mi je pokazalo važnost osluškivanja i prepuštanja.
Nisam strogo insistirala na disanju, prepustila sam se spontanosti grupe. I desio se klik!
Ipak, sve planirano smo uradile i devojke nisu bile lenje!
Disciplina je moguća i uz prepuštanje.
Zar to i nije poenta?
Podizanje i spuštanje, razmena pokreta i mirovanja, jin i jang, sinusoidni flou, energija i svest..
Ja sam se ovde raspričala pokušavajući da prenesem deo duha ritrita, a istina je - da se neke stvari ne mogu prepričati.
Mogu samo da se osete i dožive.
Drage devojke, nadam se da ste svoje otkrivene bisere zadržale nakon povratka kući.
Hvala svima koje ste bile deo još jednog putovanja u istraživanje svog unutrašnjeg sveta!
Vidimo se neki naredni put na istoj ili nekoj drugoj planini!
