Borba za Veslački Klub Grafičar

26/03/2026

Puna podrška iz Japana svojim drugovima u borbi za spas kluba.

13/01/2026

Beograd, 12 Januar 2026
Za javnost pise Milena Djordjevic.

Kada se tradicija gazi ćutanjem

Dok veslački klubovi širom sveta i Srbije obeležavaju svoje jubileje, okupljaju bivše i sadašnje članove i s ponosom čuvaju istoriju sporta koji traje decenijama, jedan od najstarijih veslačkih klubova u zemlji dočekao je 120 godina – u tišini.

Bez proslave. Bez okupljanja. Bez sećanja.

U vreme kada je transparentnost osnovni princip upravljanja sportskim organizacijama, dok drugi klubovi javno objavljuju zapisnike sa sednica upravnih odbora i omogućavaju članovima uvid u rad rukovodstva, ovde dok*mentacija ostaje zatvorena, nedostupna i obavijena velom tajne. Pitanja se ne postavljaju, a odgovori se ne daju.

Još poraznije je odsustvo poštovanja prema onima koji su ovaj klub gradili. Dok se drugde odaje počast preminulim sportistima, trenerima i prijateljima kluba, ovde se imena brišu tišinom. Ne pominju se ni oni koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji veslanja, ni vrhunske veslačice i veslači koji su proneli ime kluba daleko van granica zemlje. Imena poput Lidije Dominiković ostaju nepravedno zaboravljena.

Sport nije samo rezultat, medalja ili tabela. Sport je zajednica, sećanje, kontinuitet i poštovanje. Kada se klub vodi bez empatije, bez otvorenosti i bez svesti o sopstvenoj istoriji, on prestaje da bude sportska institucija i postaje privatna senka nečije samovolje.

Nada ostaje da će vreme u kojem netransparentnost, ignorisanje tradicije i gaženje ljudskog dostojanstva prolaze bez posledica uskoro biti završeno. Jer sport, kao i društvo, ne može dugoročno da opstane bez istine, poštovanja i odgovornosti.

08/12/2025

VK Grafičar 1905-2025: Godine koje su pojeli skakavci

18/07/2025

Gde je nestalo javno dobro? Bahati vlasnik i korumpirani k*m pretvorili Adu Ciganliju u privatni biznis

Za Telegraf: Ksenija Stojanović

**BEOGRAD** – Na jednom od poslednjih kutaka slobodnog prostora u prestonici, na Adi Ciganliji, odvija se tiha, ali dramatična bitka za javno dobro. U njenom centru – Ljubomir Vasilijević, vlasnik firme „Galija Yachting“, i njegov k*m, predsednik Veslačkog kluba Grafičar. Ovaj dvojac, prema navodima sportista i trenera iz kluba, uspeo je da sprovede istorijski presedan: da deo javne površine, namenjene sportu i deci, faktički pretvori u privatni posed, iz kojeg se izbacuju oni kojima on zakonito pripada – veslači, treneri i mladi sportisti.

Zemljište na kome se nalazi sporni deo obale dato je VK Grafičar na upravljanje i korišćenje još pre 120 godina, upravo radi razvoja veslanja i sporta. Međutim, umesto da bude utočište za mlade sportiste, taj prostor je danas ograđen, prisvojen i eksploatisan – u interesu profita jednog čoveka i njegovog „poslovnog sistema“.

Privatno carstvo na javnoj zemlji

Ljubomir Vasilijević, opisan od mnogih sagovornika kao bahat, primitivan i beskrupulozan, ne krije da prostor koristi za komercijalne svrhe. Njegova firma „Galija Yachting“ koristi ograđeni deo za čuvanje plovila i druge komercijalne aktivnosti koje nemaju nikakve veze sa sportom. Problem je što se to radi na zemljištu koje je povereno VK Grafičar – a ne Vasilijeviću.

I dok sportisti pokušavaju da dođu do svojih spotskih terena, veslači napustaju veslanje ili odlaze u druge klubove, oprema se uništava, klub siromaši – predsednik kluba, umesto da stane u njihovu zaštitu, postaje deo problema. Prema rečima članova kluba, njegov zadatak je postao jednostavan: da štiti interese k*ma Vasilijevića, a ne interesa veslačkog kluba na čijem je čelu.

Klub bez podrške, sport bez budućnosti

VK Grafičar, jedan od najstarijih veslačkih klubova u Srbiji, koji je dao generacije vrhunskih sportista, danas je doveden na ivicu opstanka. Mladi veslači se povlače, treneri gube volju, a deca gube prostor koji im je nekada bio drugi dom. Sve to kako bi se nelegalno stečen „privatni raj“ jednog bahatog pojedinca i njegovih poslovnih saveznika dodatno uvećao.

Pitanja bez odgovora

Kako je moguće da javno zemljište bude ograđeno i pretvoreno u privatni biznis? Gde su gradske institucije, inspekcije, Sekretarijat za sport, JP Ada Ciganlija, Ministarstvo omladine i sporta? Zašto se ćuti?

Ovo nije samo priča o jednoj ograđenoj parceli. Ovo je priča o sistemu koji dozvoljava da se javni resursi otimaju zarad lične koristi. I o potrebi da se konačno stane na put ljudima poput Ljubomira Vasilijevića – koji veruju da je sve na prodaju, pa i ono što nikada nije smelo biti.

Jer Ada nije ničija – ona pripada svima nama.

16/07/2025

Korumpirani predednik kluba, Bora Savić, koga svi njegovi drugovi smatraju za najvećeg lažova i manipulatora koji je ikada kročio na Adu Ciganliju je uložio ogromne napore da se izbriše i zaboravi sva istorija kluba koja nije bila u k*movskom privatnom profiterskom interesu. Neverovatno je da je čak i svoje rezultate unizio u interesu nipodaštavanje rezultata najslavnije generacije veslača VK Grafičar. Zato će Bora Savić zauvek biti zapamćen kao jadnik kome nikakvi metodi nisu strani da bi od kluba napravio privatni profiterski raj za njega i njegovog k*ma.

Zasto su Bori Saviću bili potrebni njegovi drugovi:
- za izvlačenje donacija koje su indirektno išle u džepove njega i njegovog k*ma
- za pravljenje privida legalnosti i iluzije kako klub ima prijatelje koji ga podržavaju
- konstantno ispipavanje terena i pulsa

Sada kada ni Bora Savić ni klub nemaju više prijatelja stvari su izašle na videlo. Promenilo se sve osim Bore Savića.

05/07/2025

Ignorisanje Korupcije u Veslačkom Klubu Grafičar: Da li će Kumovska Pljačka Proći nekažnjeno?

Za Telegraf pise: Ksenija Stojanović

U trenutku kada se naše društvo suočava sa brojnim izazovima i krizama, razumemo da nadležne institucije imaju pune ruke posla i postavljene prioritete. Ipak, postavlja se pitanje – da li to znači da otvorena i sistemska pljačka jednog sportskog kolektiva može biti ignorisana, gurnuta pod tepih i ostavljena bez reakcije?

Već duže vreme Veslački klub Grafičar, nekadašnji ponos domaćeg sporta, nalazi se u kandžama korupcije, interesa i beskrupulozne privatizacije sportskog dobra. U središtu svega stoje dva čoveka – Ljubomir Vasilijević, vlasnik firme Galija Yachting, i njegov k*m Bora Savić, aktuelni predsednik kluba. Umesto da budu zaštitnici sporta, dece i vrednosti koje veslanje predstavlja, oni su – prema svedočenjima članova, trenera i roditelja – pretvorili klub u izvor lične koristi.

Vasilijević, kroz navodno formalne ugovore, koristi prostorije kluba za sopstvene svrhe, plaćajući simbolične iznose, dok istovremeno bez nadoknade koristi desetostruko vrednije zemljište u vlasništvu kluba. Njegov k*m, Bora Savić, sve to toleriše – ili čak aktivno podržava – eliminacijom svakoga ko digne glas protiv ovakvog stanja. Kritike, predlozi, pa čak i vapaji najuspešnijih sportista i najposvećenijih trenera ostaju bez odgovora – jer u Grafičaru, glas razuma ne dopire dalje od zida interesa k*mova.

Mi, koji i dalje verujemo u snagu sporta kao sredstva za razvoj mladih, u poštenje, u borbu i solidarnost, ne tražimo čuda – tražimo samo da institucije koje su zadužene za zaštitu javnog interesa ne okrenu glavu. Razumemo da su vremena teška, ali ne smeju biti toliko teška da se zaboravi pljačka jednog sportskog kluba, dece koja treniraju u lošim uslovima prodata, i trenera koji godinama rade bez opreme i sa minimalnim platama jer je budžet ispražnjen.

Ignorisanje korupcije nije neutralan čin – to je saučesništvo. Posebnu i najveću odgovornost snose članovi Upravnog i Nadzornog Odbora VK Grafičar.

Predsednik kluba, Bora Savić, već godinama odbija da obelodani dok*mente i ugovore koji opravdavaju decenijsko otimanje prostora i zemljišta kluba od strane njegovog k*ma bez ikakve nadokande klubu.

Zato postavljamo javno pitanje: da li će k*movska privatizacija sporta proći nekažnjeno? Da li će ovo biti još jedna priča koja se prećuti, dok poslednji entuzijasti napuštaju klub u tišini?

Mi nećemo ćutati. I nećemo zaboraviti. Veslački klub Grafičar je više od dve kancelarije i nekoliko čamaca – on je simbol borbe, istorije i mladosti. I nećemo dozvoliti da ga korupcija potpuno potopi.

04/07/2025

Zašto je korumpirani Bora Savić izabrao Nikolu Srebrića da bude član UO Grafičar?
Zato što se Nikola Srebrić plaši polupismenog Ljubomira Vasiljevića, zato sto se Nikola Srebrić plasi Ljubinih lažnih advokata, zato što se Nikola plaši Ljubinih falsifikovanih dok*menata i ugovora, zato što je Nikola plašljivac i idelan da se pošalje na kolena Ljubomiru Vasiljeviću i da ga zamoli da nastavi da što više uništava VK Grafičar bez ikakve nadokande klubu, ako je to želi i ako je to u njegovom interesu. Za sve to vreme, korumpirani Bora Savić će za Oskara da glumi neutralnost i da se predstavlja kao veliki dobročinitelj, koji eto sve to radi besplatno kao da svi ne znaju da Bora Savic nikada nista ne radi besplatno i bez svog materijalnog interesa.

Korumpirani Bora Savic do danas nije odgovorio ni na jedno pitanje vezano za njegovu korpuciju a jedno od glavnih je da prikaže po kom osnovu njegov k*m decinijama zauzima preko 50% vlasništva koje je Grad Beograd predao na upravljanje VK Grafičar bez ikakve nadoknade klubu. Korumpirani Bora Savić, jedino verbalno tvrdi da postoje "neke" osnove za ovu otimačinu, ali do danas nije pokazao ni jedan dok*ment koji bi omogućio da se ovaj slučaj završi.

Iz tih razloga, mi kao Grupa Gradjana i bivših veslača, koji vrlo dobro znamo malverzacijske sklonosti Ljubomira Vasiljevića i Bore Savića, smatramo validnim da se ukazuje na korupciju dok nadležni organi ne ispitaju ceo slučaj i preduzmu odgovarajuće mere da se oteti deo kluba vrati deci, sportistima i trenerima.

22/06/2025

Tužna 120. godišnjica Veslačkog kluba Grafičar: Kako su korupcija i pohlepa uništili najstariji veslački klub u zemlji

Za Telegraf piše: Marijana Goncić

Beograd – Umesto da 120. godišnjica Veslačkog kluba Grafičar bude obeležena dostojanstveno, uz prisećanje na generacije mladih sportista, trenera i prijatelja kluba koji su gradili njegovu istoriju, jubilej protiče u tišini – bez iskrenih čestitki, bez pravih sportskih prijatelja, bez suštine.
Jedan od najstarijih sportskih kolektiva u Srbiji, nekada dom istinskog veslačkog duha i simbol odanosti sportu, danas je tek bleda senka svoje slavne prošlosti. Klub je, tvrde bivši članovi, roditelji i sportski radnici, postao privatna imovina korumpiranog rukovodstva – predsednika i njegovog k*ma – koji su godinama sistematski potiskivali sport i decu kako bi stvorili svoj privatni nautički klub, ekskluzivan i zatvoren, gde se profit pretpostavlja vrednostima.
Dok*mentovane zloupotrebe, netransparentno upravljanje i beskrupulozne menipulacije pretvorile su Grafičar u "kulisu za javnost" – fasadu sportskog kluba, iza koje se odvija unosan biznis. Deca koja placaju enormne članarine su zloupotrebljena, oprema otuđena ili zapuštena, a umesto čamaca za trening i sportskih terena – privatni automobili i jahte.
Veslački savez Srbije, kao i mnogi bivši članovi kluba, godinama ukazuju na nepravilnosti, ali se nadležni oglušuju. Postavlja se pitanje: kako je moguće da jedan od temelja domaćeg veslanja bude ovako ponižen, i ko stoji iza tišine institucija?
Klub odavno svojim sportistima i trenerima ne pruža ni minimum koji je potreban za neke značajne rezultate u sportu. Svojataju se uspesi drugih klubova pa čak i drugih zemalja u svrhu manipulacije i stvaranja lažne slike o klubu. Na njegovom mestu stoji dekor za privatni biznis i zaradu – finansiranu, paradoksalno, delom i iz državnih sredstava, namenjenih razvoju sporta.
Tužna godišnjica nije samo podsetnik na propast jednog kluba, već i ogledalo sistema u kome pohlepa, k*movska ekonomija i ravnodušnost institucija gutaju ono što je građeno decenijama – radom, entuzijazmom i ljubavlju prema sportu.
Nekadašnje parole „veslamo za čast, ne za korist“ zamenjene su ćutanjem. A Grafičar – simbol sportskog Beograda – danas je simbol izdaje tih vrednosti.
Finansijska šteta je ogroma ali je zanemarljiva prema šteti koja je nanela mladim sportistima, mnogi od kojih nisu ni imali šansu da se bave sportom zbog neizmerne pohlepe dva k*ma koji iza paravana vešto vuku konce u svoju korist.

01/05/2025

Early 2000, rowers from Split, Zagreb and Begrade reunion. From left to right: Cups, Hrt, Degi, Banovic, Jumba, Krako.

21/04/2025

12/04/2025

Crni Jubilej: 120 Godina Veslačkog Kluba Grafičar

Izveštava: Aleksandar Doslov

Beograd, april 2025. — Trebalo je da bude dan slavljenja sportskog duha, prijateljstva i tradicije. Umesto toga, 120-godišnjica Veslačkog kluba Grafičar dočekana je u tišini, obavijena tugom i razočaranjem. Klub koji su 1905. godine osnovali grafički radnici s iskrenom namerom — da mlade izvuku iz kafana, približe ih prirodi i sportu — danas je senka svoje slavne prošlosti.

Nekada simbol entuzijazma, zajedništva i zdravog života, VK Grafičar sada je, po rečima mnogih bivših i sadašnjih članova, pretvoren u privatnu prćiju dvojice moćnika čija su imena postala sinonim za korupciju u domaćem sportu. Umesto aplauza i medalja, klub potresa niz afera, optužbi i ogorčenja.

Zvanični sajt kluba nudi pažljivo osmišljene fotografije i narative o uspesima i treninzima. Međutim, ono što se ne vidi na slikama jesu dve trećine prostora koje su deci i sportistima otete. Tamo gde su nekada bili sportski tereni i dečiji smeh, sada stoje ograde, bodljikava žica i industrijski otpad. Službeno objašnjenje ne postoji, jer kako objasniti razbojništvo koje je obavljeno bez ikakve pravne osnove?

Klub je, prema rečima upućenih, pretvoren u paravan — kulisu za privatne poslove i bogaćenje, dok se autentična sportska misija sistematski uništava.

Ipak, nije sve izgubljeno. Grupa od preko 100 bivših i sadašnjih veslača, sportista i roditelja bori se da razbije lance korupcije i vrati klub njegovim pravim vlasnicima — deci, mladima i sportistima. Njihova borba je tiha ali uporna, vođena ljubavlju prema sportu i poštovanjem prema osnivačima koji su pre 120 godina imali viziju jednog boljeg, zdravijeg društva.

Na ovaj jubilej ne svira fanfara, ne razvija se zastava. Umesto slavlja, čuje se poziv: Vreme je da vratimo Grafičar sportu.

05/04/2025

Kada pohlepa potopi čamac – priča o Bori Saviću i raspadu VK Grafičar

Aleksandar Doslov

U srcu beogradskog sportskog života, veslački klub Grafičar nekada je predstavljao utočište vrhunskih sportista, mladih talenata i istinske ljubavi prema veslanju. Danas, nažalost, taj isti klub simbolizuje nešto sasvim drugo – primer kako lični interesi, pohlepa i autoritarno vođenje mogu razoriti jednu zajednicu iznutra.

Na čelu ove transformacije stoji predsednik kluba Bora Savić, čovek koji je, prema svedočenju bivših članova i sportista, zarad svoje lične koristi i moći, izgubio sve prijatelje, obraz i čast.

Eliminišući kritiku – cenzura u sportskom duhu

Svaki pokušaj da se ukaže na korupciju u klubu nailazio je na brutalnu reakciju predsednika. Kritičari su redom odstranjivani – bilo da su to dugogodišnji članovi, bivši šampioni i jedini Olimpici u istoriji kluba . Umesto konstruktivnog dijaloga, klub je pretvoren u prostor straha i kontrole, gde svako drugačije mišljenje znači – kraj članstva.

Odbijeni šampioni, primljeni poslušnici

Zvuči apsurdno, ali pod vođstvom Bore Savića, VK Grafičar je odbio najuspešnije veslače i zaslužne članove kluba – samo zato što su imali želju da aktivno učestvuju u radu kluba sa pravom glasa. Umesto njih, u upravu su ušli ljudi bez ikakve veze sa veslanjem, sportom, pa čak i osnovnom sportskom etikom.

Te nove članove predsedništva Bora je brzo “edukovao”, šireći priču da su njegovi bivši prijatelji u stvari neprijatelji kluba – ljudi koji žele da „uruše rezultate“ i „podriju autoritet“. A kakvi su to „rezultati“, pitate se?

Rezultati koji demantuju predsednika

Na priloženim možete jasno videti rezultate najuspešnije generacije VK Grafičara – mladih sportista koji su osvajali medalje, nosili boje kluba širom Evrope i sveta, i svojim radom pokazali šta znači istinska sportska čast. Ti isti sportisti već dve godine vode borbu da klub bude vraćen onima kojima pripada – deci, sportistima i zaljubljenicima u veslanje.

Borba za dušu kluba

Ovo nije samo priča o jednom korumpiranom predsedniku. Ovo je priča o borbi za sport, za pravdu i za budućnost jednog kluba koji je generacijama predstavljao ponos srpskog veslanja.

Jedan čovek je možda potopio čamac, ali snaga zajednice može da ga izvuče na površinu.

Borba traje. Istina izlazi na videlo. VK Grafičar mora opet biti klub sportista – ne pohlepe, ličnog koristoljublja i samovolje.