RUSKI SISTEM
Je savremena borilačka pojava, koja je proboj na zapad napravila 90-ih godina, posle raspada SSSR-a, dajući potpuno unikatnu alternativu dotadašnjim stilovima i načinima borenja. To slovensko nasleđe je kasnije počelo da se obrađuje od strane sovjetskih naučnika za potrebe vojnih i policijskih specijalnih jedinica. Tako je na primer, ruski mašinski inženjer Aleksej Aleksejevič Kadočno
kov, koji je radio u raketnoj jedinici kopnene vojske, danas najzaslužniji za istraživanje i razvoj biomehanike kao oblasti koja proučava razne aspekte funkcionisanja čovekovog tela u kontekstu borenja i borbe. Tokom vremena, sa svakom novom generacijom učitelja, sistem se menjao, ali je njegova suština ostala ista:
Poseban psihološki pristup problematici borenja
Jedinstveno sagledavanje fizičkih zakonitosti u borenju
Pridavanje značaja subjektivnom osećaju tela pre nego objektivnoj tehnici
Sloboda pokreta
Ruski sistem je veština koja vežbaču daje slobodu da eksploatiše borenje do granica sopstvene mašte i fizičke izdržljivosti. Treninzi mogu biti kako opuštajuće prirode, tako i visokog intenziteta. Savršena veština za one koji bi da nauče nešto više o samom sebi, o čemu svedoči i naziv koji je pored ’’ruski sistem’’ u upotrebi za ovu veštinu (Познай себя- upoznaj sebe). U sistemu svako prilagođava trening samom sebi, koliko može da izdrži i koliko je spreman daleko da ide. Opušteno, bez prisile i moranja, postepeno se dolazi u optimalno stanje fizičke i borbene spreme. Ono što je po nekima možda najspecifičnije u ruskom sistemu, to su takozvani ’’balistički udarci’’. Reč je o izuzetno teškim i dubokim udarcima golom rukom sa minimalne distance, koji mogu i najspremnijeg čoveka pogoditi tako da ostane bez vazduha i na taj način ga onesposobiti, ukoliko nije upoznat sa tehnikom ’’primanja udaraca’’, koja je jedna od specifičnosti ruskog sistema...
