15/05/2014
Када кренете у суботу на утакмицу, сетите се предходних 6 година. Сетите се наранџастих дресова, Севојна на Ђурђевдан, обрађене песме Буђав лебац, сетите се Мореире на јна у 97 минуту, пенала Јагодине у сред Београда. Сетите се Дан Тане и његових гостовања на телевизији у својству председника клуба, одласка Бајевића са клупе пре завршетка утакмице, договарања на трибини да улетимо на терен ако дамо гол Јавору, чувања лопте код наше корнер заставице при резултату 1-0, гробарских фора после готово сваког дербија и сваке освојене титуле, сетите се трећег места иза партизана и Воше, безобразних цена карата за Кулу и осталих брлога где смо играли. А онда станите на трибину, погледајте око себе и видећете људе који су то исто проживели са вама, који су били ту када и ви и који су баш тако расли из дана у дан, из утакмице у утакмицу, из срамоте у срамоту, из године у годину. Запевајте из свег гласа заједно са свима њима јер то што ми имамо и што смо проживели, нема ама баш нико на овом свет! Будите најпоноснији јер сте успели немогуће, јер сте остали заједно када је било најтеже! Гомила нелогичних потеза због љубави!
