Академско културно-уметничко друштво „Иво ЛОЛА Рибар“, некада Омладинско културно-уметничко друштво, је традиција која траје безмало пуних седам деценија. За оне који су осетили како је бити члан представља дом, храм културе, кућу „Лолинаца“ и „Лолинства“. Настало у времену када је још увек пламтео немилосрдни Други светски рат (1944), а у Србији и Југославији у јеку био грађански оружани сукоб, п
остаће колевка аматеризма у обновљеној земљи. Од хора (најстарије секције друштва) преко ансамбла народних игара и песама (фолклора), народног оркестра, аматерског позоришта (театра „Комарац“ и „Лево“), симфонијског оркестра (недавно обновљеног кроз „Лолу класик“) до неких временом несталих и неправедно заборављених секција: литерарне, ликовне, балетског ансамбла, забавног оркестра. Све ово обједињено је именом „ЛОЛА“.
Данас је „Иво ЛОЛА Рибар“ својеврсна установа културе, сачињена од скоро 2000 ентузијаста, који баштине и настављају дела наших престижних уметника који су прошли кроз друштво. Нека од тих имена су: Олга Сковран, Душан Сковран, Душко Радетић, Миодраг Јашаревић-Бата Раде, Братислав Бата Грбић, Миодраг Петровић Чкаља, Радмила Бакочевић, Бисерка Цвејић, Зоран Радмиловић, Добрица Ћосић, Мира Алечковић, Драгомир Вуковић Кљаца, Владета Влаховић Цврца, Мирјана Карановић, Душан Трбојевић, Борислав Пашћан, Мића Томић, Мирослав Чангаловић, Милутин Поповић Захар, Божидар Боки Милошевић, Ана Софреновић... Овај списак нема краја. Из дана у дан он бива све већи. Из године у годину богатији је за још које признато име у свету уметности.
