13/11/2018
Prošlo je malo vremena i slegli su mi se utisci. Ovogodišnji put za Šumen i učešće na Šumen Kupu su bili jedni od najboljih do sada.
Preponosan sam na celu ekipu koja je išla i zahvalan na ovom divnom iskustvu.
Takmičenje je organizovano u novoj hali Arene Šumen na najvišem nivou od strane mog dugogodišnjeg velikog prijatelja Stanislava Dimitrova. Suđenje je takođe bilo na visokom nivou.
Naši takmičari: su svi do jednog bili odlični čak i kada su gubili meč.
Krenućemo od najmlađih.
Jana Frlog, 2008. godište, osvojila je treće mesto i trofej za najboljeg debitanta na turniru. Posle samo dva meseca treninga Jana je pokazala kakav je izuzetan talenat i koliko ona ima veliku perspektivu u kyokushinu. Iako je izgubila u polufinalu zbog jednog vazarija, ona osim te greške nije do kraja napravila nijednu i odradila sjajan meč protiv iskusnije takmičarke.
Nemanja Marić, 2002. godište, je zbog dva nedozvoljena udarca rukom u glavu izgubio meč. Istina njegovom krivicom, ali da je meč potrajao još koji sekund protivnik bi bio na podu. Po mom mišljenju sudije su bez problema mogle da daju wazari Nemanji jer je protivnik toliko bio istrošen od Nemanjinih napada da je pred kraj borbe zastao i jedva se oporavljao. Situacija je mogla da se sudi kao vazari. Sudije su te koje daju poslednju odluku i to poštujemo. Sa Nemanjom koji radi najviše Kikboks, MMA I BJJ, samo mesec dana se prilagođava treninzima kyokushina i za to vreme je pokazao značajan napredak. Cilj nam je bio da ima izlazak na takmičenje bilo kakvo pred odlazak na državno MMA prvenstvo za kadete ove godine u Vrbasu. Rezultat što se njega tiče nije bio u prvom planu već samo potrebno iskustvo izlaska pred publiku. Njega takođe vidim kao veoma talentovanog kyokushinca koji će u ovom sportu praviti dobre rezultate.
Petar Đekanović, 1996. godište, je posle rutinske pobede u polufinalu u finalu imao izuzetnog protivnika za kog se videlo od starta da ima iskustva i mečeva iz drugih borilačkih disciplina i da u borenju nije početnik. Petar je u ovoj borbi pokazao nešto što se ne viđa svaki dan, a to je neviđeni borbeni kyokushin Budo duh. On je u finalu ovog izuzetnog borca odveo u produžetke i vanljudskim naporima doveo finale do usijanja, gde bilo koji borac da je pobedio ne bi sudije pogrešile. Dodelili su pobedu domaćem takmičaru, da su dali nerešeno kako bi bilo pravedno na merenju bi Petar imao dovoljno manje kilograma i pobedio bi. U svakom slučaju po meni meč večeri na Šumen kupu!
Jovan Bojović, 1996. Godište, je bukvalno perfektno odradio turnir i u teškoj kategoriji uzeo zlato pokazujući izuzetnu zrelost i kvalitet za jednog početnika da je izgledao za klasu bolji od protivnika. Sa izuzetnim smirenjem, tehničkim savršenstvom i nadmudrivanjem na nivou boraca iz A klase, pokazao je da smo dobili izuzetnog teškaša za budućnost! U obe borbe je pokazao sve aspekte kyokushina na izuzetnom nivou da sudije nisu imale mogućnosti da se dvoume i u punom sastavu su posle regularnog vremena i u polufinalu i u finalu dali pobedu Jovanu. On je u tom smislu najviše pokazao od naših boraca dok je Petar sa protivnikom kakvog je imao pokazao da je dostigao najviši stepen budo duha, koji nikada ne odustaje! Nemanja uz adaptaciju na pravila, vrhunski borac. Jana, naša zvezdica neustrašiva, stavila nam je svima do znanja da je ona ta koja će naš klub, savez i državu dovesti do najvećih i najsvetlijih odličja!
Suma sumarum, 1 zlato, 1. srebro, 1. Bronza i jedan trofej za najboljeg debitanta, učešće uzelo 4 takmičara iz Srbije!
Izuzetno sam zahvalan mojoj Maji na podršci i pomoći tokom turnira kao i celoj Janinoj porodici i rodbini koji su pre, tokom i posle takmičenja punim srcem bili uz sve nas, a ponajviše uz takmičare. Bili smo kao jedno i svi za jednoga, jedan za sve!
Sezona je počela na najbolji mogući način, radujem se silno prvom sledećem izazovu i takmičenju!
Nisam znao šta da očekujem uzevši u obzir da su im prvi mečevi u životu, a oni su premašili sva moja očekivanja. HVALA VAM!
OSU!
Sensei Žarko Dukić
