Iyengar je sistematizovao preko 200 klasičnih Yoga asana i 14 različitih pranayama (sa mnogim varijacijama), od jednostavnih do onih neverovatno teških. One su osmišljene tako da početnik može bezbedno i sa sigurnošću da napreduje od osnovih poza do najnaprednih, dobijajući fleksibilnost, snagu, senzitivnost u umu, telu i duhu. Asana-polozaj tela, poza
U praksi Iyengar Yoge se naročito fokusira n
a tri aspekta - ispravno poravnanje misica, tetiva, ligamenata omogućava da se telo razvija harmonično, na anatomski pravilan način tako da učenik ne pati od povreda ili bolova ukoliko vežba ispravno. Kako su sva tela različita, kako ljudi imaju različite slabosti i snage, Iyengar je takođe razvio upotrebu raznovrsnih pomagala koja dovode telo u pravilne pozicije. Pomagala koja se koriste su drvene ciglice, stolice, ćebad, konopi i
kaiševi i ona pružaju pojedincu podršku i potpomažu poravnanje, tako da učenik može da radi pravilno i efikasno. Iako su terapeutski aspekti asana i pranayame poznati vekovima, Iyengar nepopustljivo naglašava anatomsko poravnanje tela i metode rada su koje su evoluirale terapeustke aspekte
Yoge. Stoga,praktikovanje Iyengar Yoge rezultira eliminacijom bolova u telu, i potpunoj ispravnosti pozicioniranja tela, kao i mogucnoscu da se izleče mnoge (teške) bolesti uz prisustvo iskusnog
učitelja. Preostala dva ključna aspekta asana u Iyengar sistemu je pravilan redosled vežbi iz kog proističe moćan efekat u određenim sekvencama. Koncept tajminga znači da su položaji zadržani na određen period kako bi omogućili da
efekti asana prodru dublje u pojedinca. Pranayama-tehnika disanja
Vežba pranayame se započinje kada se stvori čvrst temelj u asanama zbog neophodnosti fleksibilnosti, kapaciteta pluća i stabilnosti u pravilnom sedenju i disanju za vreme vežbe. Pranayama pruža razne koristi koje utiču na nervni, disajni, krvni i sistem za varenje. Unutrašnji organi se aktiviraju i pružaju osećaj mira i energičnosti. Jednako je važno da pranayama dovodi um i čula pod kontrolu i time stvara pripremu za iskustvo meditacije. Ashtanga Yoga
Može se steći utisak da je Iyengar Yoga samo anatomska gimnastika i duboko disanje
ili samo asane i pranayama. Asane i pranayama se koriste kao alatke za usavršavanje 8 aspekata Pantadjalijeve Ashtanga
Yoge. Majstorstvo tela je kapija do majstorstva uma. Ljudsko telo je spoljni oklop unutrašnjeg bića, duše. Duša i telo su međusobno povezani. Na primer, ukoliko je telo bolesno, um takođe postaje depresivan, letargičan, bolestan...
Ako je um pod stresom, telo postane kruto. Intenzitet i dubina detaljnosti u kojoj se vežba Iyengar Yoga na fizičkom nivou utiče na um i duh. U Yoga-asanama celo telo se mora naučiti da učestvuje. Pojedinac mora da širi svesnost i u najmanje delove tela tako da um postane oštar
i svestan u svakoj situaciji. Pojedinac uči da diše ravnomerno i duboko tako da energija (prana) može da teče bez
smetnji kada um postaje tih, pasivan i prijemčiv tako da podržava
meditativno stanje uma. Ovo čini telo spremnim za pranayamu. Kroz asane se uči svesnost i primena etike - Yama i Niyama. Na primer, jedna od Niyama je Saucha (čistota). Pošto Yoga gradi oštrinu u svesnosti tela i uma, pojedinac postaje svestan svog zdravlja i počinje da ga održava. Posle puno jela i pića, telo pati a um se zatupljuje. Kako jedan provodi sve više i više vremena radeći Yogu, očigledne kontradikcije i samo-uništavanje više nije lako održati u postojanju, tako da pojedinac menja svoje navike u jelu i piću što vodi ka čistijem stilu života. Još jedan primer Yame je Ahimsa (ne-nasilje). Iako je naizgled Yama društvena etika a Niyama lična disciplina, obe se primenjuju jednako u svakoj situaciji kako u društvu tako u telu. Zaista, Iyengar je koristio asane kako bi ilustrovao kompleksnost ovih disciplina. Tako, na primer, radeći Parsvakonasanu može se osetiti bol u prednjem kolenu ali u stvarnosti uzrok bola u kolenu je posledica lenjog rada prednje butine i nepravilne rotacije zadnje loze pa je koleno dovedeno u neprirodan položaj. Lek je u tome da se misici pravilno aktiviraju i koriste što u potpunosti otklanja bol. Kako se
senzitivnost tokom vezbanja povećava učenik shvata da svi delovi tela utiču manje
ili više u nasilju nad kolenom. Ovakvo mišljenje se može primeniti na društvo gde je lako naći uzrok nasilja u nesrećnim domovima, zanemarenim detinjstvom i lošim obrazovanjem. Pranayama je glavni uslov za ispravnu i pravu meditaciju. Iyengar kaže da je teoretski moguće dovesti um do meditativnog stanja samo kroz sedenje i
koncentraciju,ali u praksi vidimo da to nije moguće za 99% ljudi. U meditaciji je um potpuno tih ali oštar poput žileta. Mnogi ljudi idu na časove meditacije više godina, ali jako malo njih dostize ovo stanje svesti. Iyengar kaže da kod običnih ljudi
um ima previše 'portala'. Poput cediljke pune vode. Koja god rupa da je zapušena, voda će nastaviti da curi kroz ostale. Um je previše suptilan, a neumoran da bi se kontrolisao i umirio. Dakle, pranayama su tehnike disanja prilikom kojih se dah koristi za umirivanje uma. Blago, jednako, kontrolisano disanje je mnogo lakše usavršiti nego sam um, i zbog tesne
veze daha i uma , um preko daha postaje takodje blag i ujednačen. Tada pojedinac može naučiti da se odvoji od svojih čula kroz koje sagledava spoljašnje stvari i može da gaji stanje uma koje vodi do iskustva meditacije. Meditacija - Tihovanje
Kao što je naznačeno, meditacija je stanje uma koje se ne može naučiti kroz puko sedenje i
pokušavanje meditiranja. Umesto toga, temelj kulture prema sebi mora biti podignut kroz vežbu prvih pet disciplina Yoge. Iskustvo meditacije dolazi kada je učenik spreman. Ovo vodi ka još jednoj bitnoj temi Iyengar Yoge -meditacija u akciji. Ako pojedinac može meditirati na plamen svece, zrno pirinča ili nečem drugom, zašto ne meditirati u položaju u kome
je pojedinac? Tako, kada učenik radi Yoga-asane um uči da postane svestan različitih delova tela. Na početku um se kreće od dela ka delu ali vremenom se um absorbuje u svim delovima tela
jednako i istovremeno. Pojedinac usavršava svoju svesnost i prodire dublje u
telo kako bi se ostvarili precizniji, stoga efikasniji i udobniji položaji. Tako se um uči da dostigne meditativno stanje postojanja. Iako je pranayama pravi ključ u pripremi za meditaciju, postignut napredak je primenljiv na asane u toj meri usavršavanja da pojedinac meditira u položaju.
Šta razlikuje Iyengar Yogu od ostalih stilova yoge? U suštini, za Iyengarov metod Yoge se može reći da se razlikuje od ostalih stilova zbog 3 ključna elementa - tehnike detaljnog poravnanja tela, sekvence asana i tajminga. Tehnika znači da vežbajući pojedinac uči finija poravnanja u asani i pranayami. Sekvenca znači redosled po kom se rade asana i pranayama. Na primer, menjajući redosled položaja mentalni i emocijalni efekti se mogu postići koji drugačije nisu mogući da bi se uzrokovale promene koje utiču na celo biće uključujući i pojedinčevu duhovnu evoluciju. Tajming se odnosi na vreme provedeno u asani i pranayami. Položaji ne mogu biti izvedeni brzo ili bez svesti. Potrebno je vreme da bi se u položaj ušlo i da bi se u položaju pronašla stabilnost. Kada se to postigne, pojedinac ostaje u položaju neko vreme kako bi se pojačala dubina poze i
da bi se iz nje izvukla korist. U suprotnom potencijalni efekti ostaju mali u poređenju sa onim što je moguće. Tako se može videti kako Iyengar yoga gaji svih 8 disciplina Yoge i kako je daleko
više od ''gimnastike i dubokog disanja''. Vežbom i razumevanjem, shvata se da su asane više od istezanja,
kao što je pranayama više od dubokog disanja
i kako je meditacija drugačija od samo-indukovanog transa. Kontinuirano praktikovanje asana i pranayame duboko utiče na fizickom,
fiziološkom (unutrasnji organi), mentalnom,, intelektualnom, emocionalnom i duhovnom nivou.
