tim će se takmičiti u Drugoj ligi - jug
•Tekući račun Poštanska štd. OSNOVNI PODACI:
•Tekući račun Poštanska štd. a.d.
200-2720720101033-05
•Matični broj
17240455
•PIB
101555949
Boćarski klub „Lasta” je oformljen tako što je „proistekao” iz boćarskog kluba „Labud”, koji je osnovan kao udruženje građana 1990. godine, dakle pre osnivanja Boćarskog saveza Srbije i Boćarskog saveza Beograda. Boćar
ski klub „Lasta” je osnovan dana 27.12.1999. godine, rešenjem Ministarstva za omladinu i sport Republike Srbije 03 broj:661-617/99. godine, u skladu sa tada važećim Zakonom o sportu, preregistrovan kod Agencije za privredne registre Republike Srbije, rešenjem broj: BS 4130/2012, i upisan u Registar udruženja, društava i saveza u oblasti sporta. Član je Boćarskog saveza Beograda i Boćarskog saveza Srbije. Klub ima izgrađen otvoreni sportski teren za takmičenje, kao i zatvorene prostorije u kojima se igrači, članovi i simpatizeri kluba druže, najviše u periodu jeseni, zime i na početku proleća, kada vremenski uslovi ne dozvoljavaju sportske aktivnosti na otvorenom, a što se vidi iz fotografija koje se nalaze na ovoj fejzbuk stranici. Sve je to izgrađeno uglavnom teškim i mukotrpnim fizičkim radom, kao i finansijskim sredstvima članova, igrača i prijatelja kluba, zatim određenih drugih fizičkih i pravnih lica, a Sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda je klubu pomogao, tako što je na zahtev kluba, odobrio deo finansijskih sredstava za kupovinu semafora. U periodu od nekoliko godina na istim terenima je istovremeno funkcionisao BK „Labud” i BK „Lasta”, da bi kasnije došlo do fuzije (spajanja) ova dva kluba i od tada klub nosi naziv „Boćarski klub ,Lasta’ Beograd”, iz razloga što je u momentu fuzije BK „Lasta” bio u višem rangu takmičenja, od kada počinju i najveći sportski uspesi ovog kluba. Prethodno razjedinjeni nijedan od klubova nije ostvarivao neke značajnije rezultate, da bi tek nakon ujedinjenja („Čujte, Srbi”, kazao bi veliki prijatelj Srba iz I svetskog rata Arčibald Rajs) počeo nagli uspon kluba u svakom pogledu, tako da smo ostvarili značajne rezulate u domaćem prvenstvu, a u granicama svojih mogućnosti, kao prvaci države (pet p**a), trudili smo se da dostojno reprezentujemo državu Srbiju na najlepši mogući način i na međunarodnoj sceni. Za neke veće domete u rezultatskom smislu na međunarodnoj sceni potrebno je mnogo više ulaganja u ovaj sport i bolja sportska infrastruktura, što bez pomoći države nije moguće ostvariti. Pre svega, neophodno je sagraditi bar jednu sportsku dvoranu sa osam staza u Republici Srbiji, koja bi bila dostupna svim klubovima i naravno reprezentaciji. Time bi se stvorila mogućnost organizacije Evropskog i Svetskog prvenstva i drugih vidova međunarodnog takmičenja turnirskog tipa, a klupski prvaci države bi u Kupu šampiona Evrope bili u mogućnosti da uzvratne utakmice igraju u svojој državi, pred svojom publikom, što bi i te kako doprinelo popularizaciji ovog sporta u Srbiji, a gledanje svetskih velikana u ovom sportu, privuklo bi mlađe naraštaje da se uključe u ovaj sport, jer mnogi i ne znaju tajne i lepotu ovog sporta, već svi misle: „aha, to je ono za penzionere”. Međutim, nije tako, već naprotiv, ovo je sport upravo za mlade i inteligentne ljude, jer u boćanju pored „klasičnih” disciplina (trojke, par, pojedinac), koje su vrlo zahtevne u pogledu umešnosti i taktiziranja, postoje i za oko prelepа disciplinа (precizno izbijanje) koja od igrača zahteva izuzetnu preciznost u izbijanju na veoma teškim pozicijama i na različitim udaljenostima, kao i disciplina „krug”, koja zahteva kompletnog igrača u bliženju i izbijanju. Postoje i, po mnogima najatraktivnije i najlepše takmičarske discipline, brzinsko i štafetno izbijanje, koje zahtevaju izuzetnu fizičku spremnost, a time i igrače u godinama kada su fizički najspremniji, dakle, isključivo mlade igrače. Pored izuzetne kondicije ove discipline zahtevaju i preciznost u izbijanju iz trka. Činjenica da se, u pojedinim disciplinama, čovek ovim sportom rekreativno može baviti i kad zađe u ozbiljne godine, ovom sportu daje dodatnu prednost u odnosu na ostale sportove, jer tako održavajući lično zdravlje, produžavamo život i čuvamo zdravlje nacije u celini, što je višestruko značajno, budući da se time postižu velike lične uštede, tako što ne izdvajamo novac za lekove, a na opštem planu postiže se ogromna ušteda u zdravstvu. Dakle, izgradnjom zatvorenog sportskog centra za boćanje omogućio bi se njegov brži razvoj, a omladina bi se lakše odlučivala za bavljenje ovim sportom i njihovom što dužem zadržavanju u istom, što za sada, osim u pojedinačnim slučajevima nije slučaj. Velika šteta, a sve može drugačije da je samo malo više dobre volje od strane onih koji mogu pomoći po napred navedenom. Za državu to nije veliki izdatak, naprotiv kako je napred navedeno višestruka dobit.
