22/02/2026
Пред овом липом не стоји само дрво – стоји жива историја.
Засађена 1869. године, у години када је освјештана Црква Вазнесења Господњег на Обљу, она је од самог почетка везана за молитву, сабрање и благослов.
Док су се звона први пут огласила над новоосвјештаним храмом, млада липа је пуштала своје коријене у земљу, као тихи свједок једног духовног почетка.
Према предању, липу је засадио тадашњи духовник који ће касније постати митрополит захумско-херцеговачки — Серафим Перовић.
Од свога настанка до данас, она је надживјела и преживјела бројне буне и ратове на овом простору, међу којима се истичу:
Први херцеговачки устанак (Невесињска пушка, 1875–1878),
Друга Невесињска пушка (1882–1883),
аустроугарску окупацију и управу (1878–1918),
Први свјетски рат (1914–1918),
Други свјетски рат (1941–1945),
рат у Босни и Херцеговини (1992–1995).
Под њеним гранама испраћани су устаници, војници и добровољци; дочекивани су повратници, а оплакивани они који се нису вратили. Видјела је страдања, прогона и паљења, али и обнове, помирења и нове почетке.
Њено стабло, данас обима 4,7 метара, у својим годовима чува више од вијека и по памћења. Стојећи уз храм Вазнесења Господњег, она као да тихо свједочи да изнад сваке буре постоји нада, а изнад сваке историје – вјечност.
Текст и слике: фб Александар Сладоје