01/08/2026
Завршен је 19. Камп реалног аикидоа у Рожанству на Златибору.
Прошло је седам дана, а чини се као да су пролетела у трену. Седам дана испуњених смехом, игром, тренинзима, дружењем, новим пријатељствима и успоменама које ће деца сигурно дуго носити са собом.
Свако јутро почињало је у 7 часова. После буђења следило је подизање заставе, јутарња шетња и разбуђивање на свежем златиборском ваздуху. После доручка чекали су нас тренинзи. Намерно смо сваког дана мењали инструкторе и тренере, јер смо желели да деца упознају различите школе, различите приступе и различите начине размишљања. Управо у томе лежи богатство заједничког рада.
Чим би се тренинг завршио, сви су једва чекали полазак на базен. Непливачи, полупливачи и пливачи, подељени по узрасту и знању, учили су, напредовали и радовали се сваком новом успеху.
После ручка долазило је време за радионице. Фолклорна и стрип радионица сваког дана су биле пуне дечје радозналости, маште и осмеха. На крају кампа сви су са поносом показали шта су научили.
Поподне је било резервисано за игру. Лопта, трчање, јурњава по теренима, смех који се далеко чуо... А онда је већ долазило време за вечерњи тренинг.
После вечере нисмо престајали да учимо. Др Милош и Марија из Београда одржали су веома занимљива и корисна предавања за старије полазнике. Једно вече ће свима остати у посебном сећању. Марко Кузмановић приредио нам је прелеп концерт. Уз гитару и добро познате песме створена је атмосфера коју је тешко описати речима. Певали смо заједно, смејали се и уживали у сваком тренутку.
Посебан изазов била је трка са препрекама у природи. Није било лако. Било је умора, било је тренутака када је требало стиснути зубе и наставити. Деца су дала све од себе. На циљу су сви били победници и свако је заслужено понео своју медаљу као успомену на труд, упорност и храброст.
Посетили смо и Торник. Возили смо се жичаром, уживали у погледу који одузима дах и лепоти Златибора. То су они тренуци који остају у памћењу много дуже од фотографија.
Овај камп остаће упамћен и по једном посебном успеху. После много година рада, труда, одрицања и безброј сати проведених на татамију, добили смо пет нових мајстора реалног аикидоа, носилаца првог дана. То су Матеја, Ања, Јована, Хелена и Јана, који су својим знањем, зрелошћу и односом према вештини заслужено понели ово високо звање. Истовремено, Момчило успешно је положио за трећи дан.. Поносни смо на сваког од њих, јер сваки положени појас представља много више од техничког испита. Он је сведочанство карактера, истрајности и љубави према путу којим корачају.
Ово није био само камп тренинга. Била је то школа живота.
Било је и понеке сузе. Некоме су првих дана недостајали мама и тата. То је сасвим природно. Али управо кроз такве тренутке деца расту. Уче да буду самосталнија, сигурнија у себе, да верују својим другарима и инструкторима и да схвате колико су заправо снажна. Та борба није лака, али је једна од најважнијих које дете може да добије.
На крају је било занимљиво видети како су се сузе промениле. Више нико није плакао зато што му недостају родитељи. Плакало се зато што се растаје од другара и зато што је камп завршен.
Ове године на кампу су учествовали Школа борења Гимназион, Клуб реалног аикидоа Врачаревић из Београда, клубови из Приједора, Бање Луке и Новог Града, као и Клуб реалног аикидоа Рнић из Батајнице. Управо су ова дружења, нова познанства и заједнички тренинзи оно што наш камп чини посебним.
Враћамо се кући уморни, али испуњени. Богатији за нова знања, нова пријатељства и успомене које ће трајати много дуже од ових седам дана. Враћамо се самосталнији, сигурнији у себе и спремнији за нове изазове.
А реченица коју смо највише слушали последњег дана била је само једна:
„Видимо се поново следеће године!“
Хвала свој деци, родитељима, тренерима, инструкторима, предавачима, сарадницима и пријатељима кампа што су били део још једне приче која ће се дуго препричавати.
До јубиларног, 20. Кампа реалног аикидоа!
