17/06/2020
LOV NA ŠARANA: Sve što morate znati!
Šaran je najrasprostranjenija slatkovodna riba. Prvobitna staništa šarana su ravničarska plitka jezera, sa formiranim rukavcima, čija voda se brzo greje. U novije vreme, značajan broj šarana možemo pronaći i u vodama koje ne odgovaraju u potpunosti njihovim potrebama. U ovakvom okruženju se može desiti da se šarani uopšte ne razmnožavaju. Šaran dobro podnosi i tople, kiseonikom siromašne vode, pošto su neke vrste šarana sposobne da kiseonik uzimaju preko kože (na primer, šaran "golać"). Ovo je jedna od omiljenih vrsta koja često krasi mrežu ribolovaca i čini veliki deo plena. Konstantno je u pokretu, s jeseni traži dublje delove vode pripremajući mesto gde će provesti zimu, ali i u ovom periodu se hrani. S otopljavanjem voda i ovaj šaran postaje sve aktivniji. S otopljavanjem voda šaran kreće u potragu za takvim mestom gde će biti zaštićen, ali gde mu je okruženje bogato hranom. Zato mu odgovara trščanik na obali, ili pak deo bogat vegetacijom. Tokom letnjih vrućina kada je nivo kiseonika nizak, šaran često dođe na površinu vode i van vode uzima kiseonik koji mu nedostaje, ali tada ga je najteže uhvatiti. Postoji nekoliko sasvim jasnih znakova po kojima ribolovac može sa sigurnošću da zaključi da je u društvu šarana. Jedan od tih znakova je svakako iskakanje šarana iz vode, što je najčešće leti, ali i njihanje trske kada kroz nju propliva veći šaran.
Vreme za ulov: Kada naiđe na zadovoljavajuću količinu hrane, šaran zna postati nepoverljiv, prema sumnjivom plivaču/plutaču - mamcu. Moguće ga je uhvatiti tokom čitave godine, čak i ispod sloja leda, ali za to je naravno potrebno precizno pronaći njegovo zimsko sklonište. Neke veće razlike nema kada je u pitanju ribolov tokom različitih perioda u toku dana, jednake su šanse za ulov noću, kao i danju. Možda se može reći da su šanse za nijansu veće uveče, noću ili pak u ranu zoru, pogotovo ako je reč o stajaćim vodama. Šaran je prilično osetljiv na vreme. Pre pojave hladnog fronta, kada se pojavi južni vetar, a vazduh postane vruć i sparan, apetit šarana se smanji, a kada hladni front zavlada i donese svežiji vazduh, dune severni ili severo-istočni vetar, šaran počinje da jede. Nakon što se vreme smiri, šaran ponovo manje jede. U iščekivanju toplog fronta, i tokom njegovog trajanja, ove ribe naprosto manje jedu.
Metode ribolova: Klasična oprema je oprema za plovkarenje. Među ovom opremom moguće je korisiti razne vrste. Tradicionalnu opremu sa podeljenim opterećenjem koristimo na otvorenim vodama, kada ne želimo da mamac dosegne dno. Postavljanje opterećenja se radi tako što se na kanap postavi više sitnih olova, i na taj način kod ulova plovak ili biva potopljen ili se izdigne iznad nivoa vode, ali je to pomeranje za šarana gotovo neprimetno. Ovako postavljamo opterećenje i kod izdizajućeg sistema opreme, ali nam je kod ove metode neophodan izduženi plovak. Poenta izdizajuće opreme je da mamac bude na dnu, zajedno sa opterećenjem na mamcu, te prilikom ulova šaran podiže mamac sa opterećenjem, a plovak isplivava iznad površine vode .
Dubinskim metodom ribolova je takođe vredno pecati šarane, pogotovo onda kada su se oni nastanili malo dalje od obale, te sa prethodno opisanom opremom nije moguće dopreti do njih. I od ove metoda postoji više tipova, na primer kada opterećenje stavimo na sam kraj opreme. I oblik olova se može razlikovati: u tekućim vodama najbolje je koristiti pljosnati, a kada je reč o stajaćim vodama, preporučuje se okrugli. Kada pored mamca želimo u vodu dostaviti i malo hrane, koristimo opremu koja ima posudu koja služi u te svrhe - hranilicu. U ovu hranilicu možemo staviti hranu koja će krenuti da se rastvara tek kada dospe u vodu i na taj način privući će pažnju šarana i ostale ribe.
Oprema: Kako je šaran vrlo oprezna riba, samo u opravdanim slučajevima smemo koristiti težu opremu, pogotovo u slučajevima kada očekujemo veće primerke ove vrste. Štap od 3-3,9 metra, koji kod metode plovkarenja može biti i nešto duži. Težina bacanja kod prve opisane metode je 20-60g, a kod dubinskog 60-150g. Predvezu za zabacivanje odgovara najlon 0,35-0,40 (kod ribolova šarana toplo preporučujem korišženje feeder štapova, sa kojima ja imam sjajna iskustva, ali naravno uz to preporučujem predvez za zabacivanje 0,30 i glavni najlon 0,22. Debljina kanapa može biti odlučujuća, pogotovo u proleće, kada su finiji, laganiji ulovi, te od 0,25-ice ne treba koristiti deblji kanap. Čak i leti, kada je najlakše uloviti kapitalca, najlon debljine 0,35mm je sasvim dovoljan. Primena predveza na udici je takođe korisna, i uglanvnom treba da je tanji predvez od glavnog najlona (čak ni kada se koristi 0,35 mm debeo glavni najlon, ne preporučujem jači predvez od kvalitetne 25-ice, ili tanji promer upredene strune 0,10-0,15mm). Kada je mamac biljnog porekla bolje je koristiti udicu velikog luka, dok je za živi mamac bolja udica manjeg luka. Ukoliko za to postoje mogućnosti, na ceni udice ne bi trebalo štedeti, jer jedna iskrivljena ili polomljena udica može izazvati mnogo nervoze i glavobolje.
Mamac: Šaran neće mariti ako za njega pripremite raznovrsan jelovnik, stoga brojne varijante dolaze u obzir kada je reč o mamcu. Tokom proleća i jeseni bolje prolazi mamac životinjskog porekla, a na primer, gliste, rovci, crvi, od kojih su se veći primerci već pokazali uspešnim i sa većim ribama. Međutim, ako baš ne želimo koristiti živi mamac, tokom proleća savetujem da koristimo kukuruz šećerac. Zimi je kao mamac najbolje koristiti na kockice iseckano meso iz konzerve. Mamac biljnog porekla koristi se krajem proleća i tokom leta, i tu moram pomenuti kukuruz kao najrasprostranjeniji koji se sada već može pronaći u raznim oblicima i praćen raznim ukusima. Već pomenuti mamci od testa, takođe znaju biti uspešni, a skala ukusa je izuzetno široka, od meda do jagode; možemo im dodati najraznovrsnije arome (koristiti ih tokom leta i s početkom jeseni). Prihrana je veoma bitna u ribolovu šarana, jer ove ribe najčešće zapamte gde su dobile hranu i vraćaju se na ta mesta. Kako nije naučio da pronađe ovakve ukuse u vodi, šarana je potrebno navikavati na prihranu.
Zamaranje: Šarani su veoma izdržljivi borci, i do samog kraja mogu držati ribolovca u neizvesnosti i pripremati mu iznenađenje. Kada šaran krene za se umara, polako počinje da kruži i tada ga treba namamiti na površinu da dođe do vazduha. Nakon nekog vremena, prevrnuće se na stranu, i prepustiće se vucaranju, ali ni to nije konačan znak njegove predaje jer preostaje još jedan kritičan momenat a to je hvatanje u mrežu. U trenutku kada ugleda mrežu, šaran zna još jednom da poskoči, i zbog toga nikada ne treba mrežu vući ka ribi, već obrnuto - ribu ka mreži i sa jednim vrlo odlučnim pokretom cimnuti mrežu i izdići je vrhom ka gore.
