Zlatibor moje pesme

29/08/2026

PLAVI MESEC
U tihoj vreloj tamnoj noći
Očekujem da ćeš mi doći,
da osvetli moje sokoće i mene,
što mi se u noći plače.

O ti, Mesecu plavi, što me zaboravi
što si mi noćima, drug veran bio,
A sada se i ti negde u tami sakrio.

Misli, i pogled ka tebi često pružam
nemarim mnogo, što si tako ružan,
jer ti si mi noćni prijatelj uvek bio
i verno moje tajne, od drugih krio.

Samoća tugu pravi, usamljeno srce
nikad lepotu prošlosti, da zaboravi.
I kad je mrak i tama, u mislima nikad osoba nije sama.
Posle tamne i sumorne noći, evo plavog Meseca meni će svetlo doći.
29.08.2026g. J. Zlatibor

24/07/2026

LETNJE VEČE
Evo, još jedno letnje veče među nama, da razgali bol i tugu, akosi sam ili sama.
Pokisli dan, ostavi tragove svoje,
Miris zelenila, i rascvetale ruže moje.

Tiho polako, mrak silazi sada,
Za usamljene duše, budi se nada, da šetnjom stazama mokrim od kiše, uzdahnu duboko i mnogo lepše diše.

Šetnja u nadi, za mir i ljubav svoju, srećni trenuci sada su svi na broju, još malo, nedostaje sreće, i emocija letnje noći, sama se pokreće.

Pogledom pratim šetače, i usamljene dame, a rečima se pitam, nije vreme da se sam skitam. Pokloniću i ja srce svoje, neka od večeras kucaju zajedo za dvoje....

28/06/2026

12/06/2026

ISKRENA. LJUBAV
Posle dužeg vremena, na talasima morskih struja, uhvatih sebe u samoći u letnjoj noći, da i dalje očekujem, da dragu moju milujem.

Otišo sam od kuće daleko, ali i ovde za mene ima neko , ko me pogledom i telom prati, da se sigurno u srce njeno, moja ljubav povrati.

A ja ko uzburkano more, talasa na sve strane, mira nemam, crce kuca pa prestaje, željan sam iskrenog pogleda zaljubljene žene, koja nikad nije pokraj mene.
Jovanović Zlatibor 13.06.2026g.
P A R A L I J A

10/05/2026

NOVI SNOVI
Prolaze noći, prolaze dani, vrlo često u starosti ostajemo sami.
Sami od ljubavi i prošlih vremena,
sada su ostala samo prošla uspomena...

Noću, kad se budim, shvatim da nemam više šta da igubim,
Zdravlje, ljubav i sreća su sada samo uspomena, na prošla mlada srećna vremena.

I kad tamne noći, za svetle zvezde samo, budimo se iz sna i zapitamo se, dali još ima, šta možemo , za ljubav još da damo...

Iskrene ljubavi, sve manje se sreću, ja verujem u ljubav i zbog nje umreću.
Živimo danas do sutra, od noći do jutra, u nadi da se sreća rodi dok se živi u miru, ljubavi i slobodi....