03/06/2026
Niste sa nama na terenu, ali ste zauvek u našem timu…
Postoje gubici koje vreme ne briše.
Pre tačno deset godina, u razmaku od samo šest dana, ostali smo bez naše braće, prijatelja i saigrača – Borka i Profe. Tuga zbog njihovog odlaska i danas je ista, jer praznina koju su ostavili nikada nije popunjena.
Prošle godine napustio nas je Andrija Delibašić. Iza sebe je ostavio sina, ćerku i uspomene koje će trajati zauvek.
Pre samo četrdeset dana ispratili smo i našeg kapitena Đoleta. Još uvek nam je teško da prihvatimo da ga nema. Nedostaje nam njegov osmeh, njegova reč podrške, njegova energija i ono što je donosio svakom našem okupljanju.
Ponekad se čovek zapita zašto baš najbolji odlaze prerano. U nekim davnim vremenima ljudi su prinosili žrtve bogovima. Mi ne znamo kome i zašto su bili potrebni naši drugari. Znamo samo da su bili potrebni nama.
Ovih dana Borkova ćerka se udaje. Koliko bi samo bio ponosan da je dočekao taj trenutak. Profin sin ovih dana puni deset godina. Imao je svega šest meseci kada je ostao bez oca. Andrijina deca odrastaju sa uspomenom na svog tatu. A svi mi možemo samo da zamislimo koliko nedostaju svojim porodicama svakoga dana.
Nedostaju i nama.
Nema okupljanja, utakmice, druženja ili trećeg poluvremena da ih ne pomenemo. Oni nisu bili samo igrači Taurunuma. Bili su deo naše porodice, naših pobeda, naših putovanja, naših šala i naših života.
Zato ćemo ih pamtiti dok god postoji FK Taurunum Veterani. Jer čovek živi onoliko dugo koliko traje sećanje na njega.
Borko. Profa. Andrija. Đole.
Niste sa nama na terenu, ali ste zauvek u našem timu.
Znamo da nas gledate odozgo, da pratite svaki naš korak i da navijate za nas.
A mi još uvek i posle toliko vremena očekujemo da se pojavite na terenu, pored aut linije u svlačionici i u trećem poluvremenu…
Dok god budemo izlazili na teren, jedan deo vas igraće sa nama.
Večna vam slava, prijatelji naši.
FK Taurunum Veterani
